Дело

НЛЦИОНАЛНА КОРНА II Д1*ЖАВНО ПРАВО V АУСТРНЈН 121 поуздаља, сптни грађани п сељацн осећадп су се као будућа буржоазија, п очекивади су, да ћс им савлађнвање Феудаднзма отворити пут грађанском бдагостању. Место тога, оео је прокрчидо нут за продетаризирање већине од њих. У кодико се диберадизам иоказивао немоћнпјн да овоме процесу стане на пуг, у толико су се брже окретади од њега. у тодико су се ревносннје лаћади иодитичкога рада, очекујућп сиас од државе. ношто сами себи ннсу могди помоћи. II социјадна демократија нма у гоме. до некде, своје кривнце, позивајући продетаре, да државну сиду узму у своје руке и да је употребе за сво.је циљеве. Ади опн треба да освајају државну вдаст за то, да њоме одкдоне препреке економскога развнћа, док ситнп грађани, који пропадају, теже да је ставе на супрот економском развићу. Соцпјадна демократија сматра државну власг као једну од подуга за преображај данашњег друштвеног обдика у вишн, у пнтересу не само продетирнјата, него целога друштва. Снтни грађанп у своме опадаљу аиелују на државну вдаст као на средство, да за вечига времена одрже остатке средњевековпих облпка пропзводње, н да слојеве, којп нронадају, на тај начин очувају, те да их учине државним пензионарима, које друштво мора да кљука. Ова врста државне помоћп са свим је супротна соцнјалпзму, аднје по суштини псге врсте државна помоћ. којом је своју екснстенцнју одржавадо Феудадно племство у своме оиадању, од када је економскн надвдадано. Адијанција снтно грађанскнх и аграрннх спаситеља „нацпоналног рада“ почивада јс дакде у самод прнроди ствари. она је утнснуда печаг опадању грађанског диберадизма, а ностала је карактеристичнпм •обедежјем подптике европскога конна, нарочиго Немачке н Аустрије. Ова је адијанција знатно утицада на снажеље партикуларизма у у немачкој државн. на снажење сдовенскпх народипх нокрега у Ауетрији. Адп, као нгго није могућс да се остварн чешко државно нраво п царство Јагедона, псто тако инје могуће остварптн нн ироцветавање средњевековннх обднка производње. Увећавањс! бсде ситних грађана н сељака мора пм иојачавати тежњу, да државу себи подчине. Ади ова снага. која неирестапо расте, јесте снага оча.јања, која се гроши у бесмнсдепим тежњама, од којих ииједна није у стању да ностнгне значајаи успех. Ннје дакде сдучајност, игго се вође антнсемизма ишчауре готово сви као пајаци, пди бекрнје ндп незналпце — ако нс предсгављају мешавину овнх грију иријатинх едемената. С обзнром на панредак н пскуство канптадиста у посдедњнм деценијама, потребно је прилпчпо незнања, нпштавила п лудостп, па да се сгавља у изглед сдојевпма нгго опадају сјајно ■обповљење обдика пронзводње прошдих векова. 11сто тако инје пука случајност, што маса „хришћанско социјадиог народа‘‘ остаје вериа својпм вођама, иа ма како бпда очигледна њпхова неваљадства п дудорпје. Ко тоне, за сдамку се хвата.