Дело

1*22 Д Е .1 0 Лли ова вервост не значи н посгојаност. Нећ смо н раније на то указали, у каквнм се сунротностнма креће ситно грађапство, оно се неће поправпти, кад пзгубн своју економску чврстину. У толнко више губн евоју моралну снагу и срл>а из једне крајностп у другу. За данашње снтно-грађанске и аграрне елементе курс впјугања права је метода владања, н где влада нрема томе довољно не иредусретне потребу, ту сс стварају самп по ссби њени ндоли впјугања, Вуланже-и п Луегерп. Јасно је, како је морало дејствоватн сгапање овнх снтно-грађанскнх и аграрннх струја са нацноналним покретнма. Оно је морало увеКати своје реакцнонарне тенденцпје и кратковндост, алн је у исто време и нацноналне супротностн нреко сваке мерс загорчнло. У колпко су за ситног грађаннна п сељака безнадежннјп стварни односи, у толико ревносније тражи лпчпостн као виновнпке тпх иогрешака, да би на њнма могао нзлити своје беснпло. Нсгорпска траднција п соцнјални положај тамо, где нема другмх супротности, упућују га па Јевреје. као на нрпродне непријатеље, а где има неки другн народчн протпвнпк, ту се на њога излнва цела чаша жучп, коју му је наточнло немоћно опирање протпв иеумитног економског развнћа. Од ситног грађанства најмање треба данас очекиваги увођење националног мира, п ако се још чнне гако оправдаин предлози за изравнање. Само јс једна класа у Аустрнјн; која тежн националном миру, и којн је у својпм редовима веК н васпоставила, то је иролетаријат, у колнко се ослободпо проклетог круга ситно-грађанских н аграрннх погледа, и дошао до самосталне класпнске свести. Ми себе не убрајамо у безусловне обожаваоце пролетарнјата. II ако смо уверенп да му будућносг прппада, ипак ие затварамо очп пред недостацима, којн се у садашњости за њега леие. Алп нико неКе порицати, да веК и сад интелигенцпјом, моралном снагом н полпгичком зрелошћу куд и камо надмаша снтно грађанство; да је социјална демократија једина међу дапашњим демократским нартијама, која да.ве вндп — узевшн ову реч у најширем смислу за партпје, које се регрутују пз масе народне, — да је она једипа од данашњих велнкпх партнја, коју руководе начела а не тренутни прохтевп, што бн иаши бескарактернн критичарн наравно обележили као слабост, иазпвајуКи га доктрпнаризмом и догматнчним Фа натизмом. У Аустрији је социјална демократпја још нешто впше: она тамо чпнн, нзузевши једну шаку грађанскпх демократа н „соиијал-нолнтичара* у Вечу, једнну модерну нартију, за цело једнну модерну партију од значаја. Све остале паргије, па н оне грађанског либералнзма, везане су, као што смо видели, својим народним тенденцијама и траднцијама за ндеале прошлости. Свуда у Псточиој Јевропн буржоазија се показала неспособном, да иотпуно рашчисти с осгацима Феудалпзма п апсолутизма, свуда је она псториске задатке, чнје је решење бно њен позпв, остав-