Дело

НАЦИ0НА.1НА БОРБА II ДРЖАПНО ПГАВО У АУСТР1Ш1 123 •Бала социјалној демократији. Алн је то случај у особпто великој мерн у Аустрији, где грађапске партије не само што не теже, да традиционалпе рушевпне уклоне, већ нх, шта внше, шгнте н јачају. Тамо је социјална демократпја једина паргија, која тежн да државу постачи на модерне основе, и коју сопствени пнтересп гоне, да у том правцу радн. Свакојако пролетаријат се не осећа позван, да се под свима околностима заузима за одржање садашње Аустрије. Да је данас немачка Аустрија једап део немачког царсгва, то не би било нн од какве штете пи пролетаријату, нптн опшгем развићу. Алн се данас не може на то пн номишљати, као што смо још раније напоменули. Подела Аустрнје наилази још и на са свпм друге тешкоће, као и подела Турске. Не пође ли за руком, да се Аустрија претворн у модерну државу, го не водп распадању Аустрпје, ослобођењу њепих народности, већ једном лаганом нроцесу распадања, који према иолитичким приликама, може трајатн краће или дуже, што у сваком случају водп кочењу друштвеног н полнтичког напретка, прн чему ниједна класа не би више трпела, него пролетаријат. Овај се нсто тако ие да руководигн ни уздањем у промисао с ноља, као ин промишљу озго. Он тежн да радн на земљпшту. на које јс стављен и да ово удеси према својим интересима н иптереспма оиштега развића. А за то му је нотребпо решење националнога пнтања. Јер тек кад се држава краљевина и земаља замепи државом иародности. које жпве аутономно једна норед друге а заједно утнчу, тек тада ће се моћи развијати класинска борба пролетаријата у потпуној чистоти. Самосталност народпости јесте прнродна осеовнна сваке модерне класннске борбе, народ мора бити слободан у сваком погледу, ако пролетарпјат хбћс да је у стању, и ако иамерава, да с пупим лламом г.зађе на супрот своме социјалном противнику. Пролетаријату је за његово пормално п свестрано развиће иотребна везависност своје народпости, као н опште нзборно ираво, слобода удруживања п слобода штампе. Пролетарскн интерепционализам не значи одрнпдње народностп. иего слободу п једпакост народностн. Опа организација Аустрије, која бн једино могла прокрчнти иуг нацпоналноме миру, налази углед у органпзацпји аустрпске соцнјалее демократије. Ова се наравно •придржава дапашње админпстратнвие иоделе земље, а где дођу у сукоб националне гранпце са границама .краљавпеа п земаља,* ту решавају прве а не друге. Чешки соција.1-демокрагн у Чсшкој, Моравској и Шлезији, чипе већ п данас једиоставну органпзацију, друговп у иемачкнм језиковннм областнма овпх земаља улазе \ оргаппзацнју Немаца п социјалиста, пољскн другови у Шлезијп пољској организацији п т. д. „Целокуппо заступеиштво аустрнске соцнјалне демократнје састављено је пз заступпнштва и нзвршннх комнтета немачкнх, чешких, иољских, талпјанских н југословеескнх оргаипзацнја,* гласи једна од одлука опште организације аустрнске социјалее демокрагије, донесене 189 7 г. на бсчком нартнском збору. Тако је социјална демо-