Дело

136 Д Е .1 0 ироучити. Овнм поводом нанменује се у Русијн 1895. год. нарочита хидролошка ексиедпција под днрекцијом II. Отоцкога, са задатком. да лроучи хндролошке прилике шумских области у губернијама вороношкој. керсонској и саратовској. На основи многобројних промаграња, које је ово.м нрнликом вршно но разним шумским крајовима у иространнм сгенама јужне Русије. Отоцки је поставио као иравило без изузетка: да је, при иотпупо једнаким гсолошким приликама, ниво Фреатске (бунар ске) воде у шумама много нижн, но у суседним сгенама и у опште на облпжњим чистинама. Чим се с места, где нема шуме, почне приближавати шумн, одмах се отиочнње спуштати и ннво бунарске воде све дубље. 'Гако се на ннвоу подземне воде у шумским крајевима нојављују јасне депресије (улокнућа), које су кашго врло јако прононсоване. У воронешкој губернијп имало је места, да се у истом терену, у размаку од непуних 200 мет., бунарска вода у шумн налази скоро 11 мег. дубље но у степи: пгга више, у керсонско.ј губернијн запажена је оваква разлика у дубини бунарске воде на размаку од само 82 мет. Чнтересно је, да је ова разлика у толико већа, шго су шуме старије, од већнх и дебљих дрвета. с дубљнм жнлама. С. Р. Г е о г р а ф и ј а Исиитивачи Азије. — Најстарпјп путннци но Азнји бпли су: 1) талијански Францпшканац Ј о в а н II л а н - К а р п и н (1246. год.) и„холанђанин В и љ е м Р у б р и к в и с (1253 год.); обојпца су пропутовали Монголску, н одавде ишлн на лсток до близу Кнтајскога Мора; 2) за тпм долази млечанин Марко Ноло (1271 -1295), ко.јн је нропутовао целу Азију: нреко Туркестана кроз Гоби п Китај у Пекннг, па одавде у Јапан. Овн први пијонири остали су дуго без следбеннка, све док Руси, заузимањем Сибира, не отворише врата Азнји. Према Полу Б а р е у, којн је у апрнлу ове год. о томе држао у Паризу предавање иа конгрееу Учепога Друштва, најглавнији путници-научници носле номенуте тројице бнлн су: 3) Буза, Рус, који је 1635. год. нропутовао Сибпр; 4) К он и л о в. Рус. који јс 1639. год. такође пронутовао Сибир; 5) С т а д у к и н и Пгњатијев, Руси. који су 1644. год. пропутовали Снбир: 6) Д еж њ е в, Рус, којп је 1648. год. обншао Сибпр п нре Беринга оиисао мороуз између Азије н Америке; 7) Бајков, Рус. који је 1654. год. нутовао кроз Монголску у Некипг; 8) Палас, Немац, који је од 1769. до 1774. год, иутовао ио Сибиру; 9) Б. .1 е с е п с, Фраицуз, који је од год. 1785. до 1788. путовао из Камчатке нреко Јакуцка, Пркуцка п Тоболска у Нетроград. Остављајући на страну многе руске иутннкс, који су иосле овога махом иролазили кроз омање делове Сибира, п нрелазећи на иовије научнике, поменућемо да су даљи најглавнији иутници билн: 1<>) Неј-Елијас, Еиглез, којн је од 1872. до 1874. год. путовао нз Пн-