Дело

144 Л к .1 о сам њсзин наслок, можемо још са вшне нрава и разлога поновитп и за ову другу књигу. Ледном речју „Дпнломатска Историја“ г. Ристићева и овога нута. као н пре две године дана, не даје нам ни повода да раснрав.вамо о њој као о днпломатској исторпјн, већ нас иознва једино да иеннмо правац политички, којнм је г. Ристић у тим судбоносним данпма повео нашу отаџбиеу. Опо што је најважније у овој књпзи, што јој уираво даје сав њен п псторијскп п политички ипгерес, ннти улазп у оквир правога њепог предмета, другога рата српско-турског, нити у опшге лежп у границама Факата п поставака, које је г. Рпстић пмао намеру да њоме утврди и да документује. Све оно игго г. Рпстнћ износи и о преговорпма којн су претходили објави нашега другога рата Турцима, н о самоме току тога рата, н о Сан-Сте<1>анском уговору мира, п о Берлинскоме Конгресу, бпло је већ у главноме добро познато, бнло нз ранијпх сриских публикацнја н дискуспја, било из докумената дипломатскнх н нз расирава, које су о тпм пнтањпма публпковане на туђинским језицима.1) Ннје г. Ристпћу било остав.Ђено нп то у део, да он први изнесе на јавност документе наше дипломатске архпве, који се односе на његову мисију у Берлину :а време Конгреса и у Бечу н}>е него што је Конгрес отворен, ради претходног споразума са граФОм Андрашијем. Нн у томе погледу није осгадо г. Ристићу ништа друго, до да нросто преппше оно што је о томе, на основу званпчних аката, још год 1890 објавио у својој Отаџбини г. Др. Владан Ђорђевић. Остављајућп за сад на страну најважнији н најинтересантннји де»> ове књиге, податке ретрОспектпвне лрнроде. који се односе, и ако су у овој другој књпзи, на нрви рат ерпско-турски и на догађаје који су гоме првоме рату нретходплн, те да о њнма доцпнје исцрнније говоримо — уставићемо се најпре у кратко на неколнким моментима којн се односе на петорију другога српско-гурскога рата. Првн раг српско-турскн био је н ирошао. Дошло јс примирје, а затим и мир. Сматрајмо то као 1а1Ђ ассотрћ, сад кад хоћемо да судимо о нашем уласку у други рат иротпву Турске. Иосле ултпматума руског, којн је уставно на Ђунису турску војску, би.10 је воћ јасно, да се Руспја не може внше уздржати од неиосредне пнтервенције п да ,се односи на Балканском Полуострву не могу впше ') Узгред да напоменемо да г. ГнстиВев нзбор извора за одношаје, који су постојали између Великих Сила за време догађаја о којима он пише, није нимало срећан. Дело 4' АугП-ово: >Једос1а11опз г<-1а!п-еб аи Тга11е <1е ВегНп, прави је галиматнјас^ а 1)еМ(1оиг-ова Шв1о1ге Пр1оша1Ј<јие с1е ГКиго})е проста је компиланија, посве нспоуздана нарочито <'аш за Источно Пигаше. 4