Дело

КРНТИКА II ИНБЛНОГРАФИЈА 161 А сем тога, је ди бнло сигурио да бп и еама Аустро-Угарска. да. јој се није прилнка дала 1878 год. да окупнра Босну п Хердеговину, доцније, данас на пример, још тежила, илн и сама иристала, кад би јој то нонуђено боло, да заузме Босну и Хердеговину? Са прнстанком маџарским ни тада, 1878 год., није баш ишло тако глатко. Данас кад се све словенске народностн у једној и у другој половини хабзбуршке монархпје прнкупљају да сдожним заједпичким наиорима сруше превласт иемачко-маџарску п стеку себи равноп]>авност, за коју се једпна права и пуна гаранција палази у Федерализму — питаље је, на какве би тек примедбе п на какав отпор наишло и у Аустрнји и у Угарској шпрење монархије према Словенскоме Југу. Да завршнмо с једном исповешћу. 11 ако је друга књпга г. Ристићеве „Дппломатске Нсторијеа бацила пуну светлост на најважнију, најсудбоноснију епоху државнпчког рада његовог, ми бпсмо ипак, да се само нису јавили нови, жалоснн политички подвизи г. Ристнћеви у току 1897 н 98 год., затворили, бар за сад, нривремено, очи пред истпном, као оно добри синови Нојевн... Нас би у пашем ћутању руководило то осећање, да у мутинм временима које нреживљује Србпја, у кризама, трзавицама, кроз које опа пролазнг ннкакав ауторитет који је већ стечен, утврђен, није на одмет, па ма како бнло љегово иорекло, и па ма колико се прнвидним и непоузданим успесима он подизао. Историјски суд о г. Рпстићу може још причекатп, исторнЈа је као и Бог снора, али достижна, мпслнди смо ми, а г. Рнстнћ. какав је такав је, са својим надуванпм заслугама, са свим својпм ногрешкама политнчким, са свим својим личиим манама, данас још може бити Србији потребан, просто зато што је име његово познато, што је добар или зао (за њега добар а за Србпју и Српство зао) удес хтео, да он буде на видним положајнма у судбоносним тренуцпма, кад су на Србију бнле управљенс очи читаве Јевропе. II такав какав је г. Рпстић. са својом двоструком намесничком прошлошћу, могао је евентуално, злу не требало, послужити ипак, ако пе као умни покретач п радни цеитар, а оно бар као Фирма, као декоративна Фасада у свечаним тренуцпма, кад читав парод, искупљен око свога владара, у привременом партијском ирнмирју, врши велике послове државне, којима се иеирављају греси и заблуде у прошлости и ударају нове, солиднпје оспове за будућност. Али кад г. Рнстнћ чнни нове огледе, да, нознвајући се на своје државничке засдуге пз нрошлостп, увуче Србпју у иове несреће, које бп је моглс стати у скорој будућности исто тако тешкнх н скуиих жртава, као што је го било 1878 год. — онда је, сматрали смо, наша патрнот. ска дужност, да ту његову ирошлост п његове заслуге ирикажемо у свој њиховој наготи. Пшл, јунп 1898 год. Др. М. Ђ. М нлопановнК. 11' Дкло XIX