Дело

ро.вубпви Цар рускп п његов велнки Канцелар, вндео каквпм опасностима, каквим несрећама води даљи развој Псточнога Нитања. Реч граФа Андрашија, чија се пуна нстинитост ии с које страие данас не оспорава, да је год 1877-78. Русија поднела жртве, а да су корнсти, посредне и непосредне, пале у део Аустро-Угарској, свакојако бп сад већ, н у очпма Срба и у очпма Руса, извинила н ту „заблуду" Мариновнћеву да одврати Руснју од рата, и најпретераннју ревност, на коју га је таква -заблуда" била у стању завести. Грижа снвестп међутпм, или бо.ве свест о греху ипак избија кроз све самовелпчање г. Ристићево у овој његовој „Дипломатској Историји“. Аустро-Угарска окуиацнја Посне н Херцеговнне, која је завршнла источну кризу отворену 1875 год-, то је она голема мр.ва, која се не да изгладити ннкаквим прпчањима о успесима што су крунисали нолитику, која је у год. 1876 увукла Србију у рат противу Турске. II с тога г. Рнстпћ и покушава страшљиво, полугласно, напуштајућп за један тренутак своју нозу великог, непогрешног државника, са којом бн желео унетн се у псторију, да се бранп, да се извињује, тврдећп да би Босна и Херцеговпна у сваком елучају бнле плен аустро угарски. „Толико заузнмање нредставника онако моћне државе, као што тада беше Немачка Царевина, пише он, било је више него довољно, да Аустро-Угарска успе у својим тежњама, п она би, уз такво заузимање, над тад (ово мн подвлачпмо) н успела, и да није било Сраско-Турскогарата (оио подвлачи г. Ристпћ), јер њепа тежња за Босном не беше случајна н пролазна, но стална н непроменита“! Кад тад би усиела Аустро-Угарска, да заузме Боспу н Херцеговину, п да није бнло српско-турскога рата, тврди г. Ристић. II у тој гврдњп његовој, садржп се већ иризнање, да пема викаква разлога мпС.1ИТИ, да се нрема томе. ие сме ни тврдити, да би, да нпје било српскогурскога рата, Аустро-Угарска успела да заузме Босну п Херцеговину 1878 год. Да ли би то било илн не после тога, кад тад, ко то може знатп! Али вероватно је, свн су разлозн који за то говоре, да све до данас тога ие би бпло, тога не би могло бити. Ето протекло је већ двадесет година од несрећнога Берлинскога Уговора, па Аустро-> гарска не само да није била у стању да продужн ширење своје власти у правцу ка Солуну, зашта јој је Берлинскн Уговор оставио отворене вратнице, већ нпје се смела усудиги нн да изнесе иа решавање претварање окупацнје Босне п Херцеговине у анскснју. У Левропи' су се ириликс мењале и постунио свакога дапа ногодбе су ностојале све неповољније за продирање аустро-угарско пут Солуна и Цариграда. Има већ неколико година, како Немачка пнје више судија у Јевропп, како њене снле не достнжу вишс, да туђс зсмље дели у накнаду за отмице н насиља, која ,је опа пзвршила. Носле извршене концентрације руске војске на западннм гранпцама царевпне н после закључења савеза нзмсђу Русије н Француске, престала су времена и за немачку хегемонију у Јевропи и за аустро-угарску хегемоннју на Балканском Полуострву.