Дело

170 Д Е .1 0 Песиик ове зоирке нссама у прози осетио је двократип бол на разваЈИнама старога Дубровника. Заплакао се п као ( рбин н као син Дубровнпка. Отуд н она дубнна у осећајпма п она ннтензивност у јаду. Додајте томе да је он правн песник, уз го вј»ло образован човек. п опда Нете пматн подпуно појма п о пластичностн псказа. Шго је хгео, го је н умео рећп. Овнх елегија петпаесг је иа број. Ја бпх радо овнма придружио н шеснаесту — нредговор. Као некада Оснјан. тако и овај дубровачки бард лута са гроба на гроб, гледа опо, што је данас и сећа се опога, што јс би.10. Ту је н Двор и прослава светога Влаха, гу је и Лавријенац п Пенатур, ту је н Минчета н Шуњ.... 81а1иК, гсхИ, 1и#ећ... Ако хоћете да чујете која је од овпх елегнја најленша, нс умем вам казатн. Свака, коју читате, најлепша јо. Особнто, пак, лепи су описн питомога пеба дубровачког. Немају много речп, нп отужне раскошпости у слпкању. Скромна лнрнка у свој својој богаштпнп. Лаком руком ређа вам ипсац једну слнку за другом. 11 кад све прочптате, као да се будите. Изгледа вам да сте и сами бнли у Дубровнпку. II јесте. Ппсан, је вашу душу гамо преиео. Таква је моћ праве појезнјо. II језпк је у овој књпзи одличан. А нешго, што јој даје нарочптп а иотребан каракгср, то је ировпнипјалнзам дубровачкн. Мекп, слаткп нзразн помешанп са прплпчно локализирапе талпјанштине. Над Дубровнпком дубровачки... то јо на свом мссту. Па опет имам нешто н да замернм. Жалим што овпх елегпја нема више. Ако се нпсац бо.јао да ће множином заморнтп читаоце, погрешио је. Где се све нове н нове стварп пзносе, а понављања у опису нема, ту се досада п не може очскииати, н ако истп тон веје кроз све њих. Нека је ово дело топло препоручено сваком ннтелигентном Србину. Мил. Ј. Митровић. Данак у крви. Прилозкак проучавању псторнје српскога народа у Х\ Г веку од Јов. Н. Томића. Београду (у штампарнји Ђуре Станојева) 1898, на 8°, стр. 19. У овој расправицп, која ,је одштампана пз пзвештаја учптељске школе у Алекспнцу за 1897|8 годпну, пнсац јс говорио о једноме нзмеђу трп данка (у повпу. производима п у крвп). који су Турцпма плаћали њнхови поданпци Хршпћанп. Иисацје леио објасвио, како је данак у крви био најгежи дапак у Турској н на који се иачии он вршио. За тим је изнео шга су радпли родитељн, да се нзбегне овај најтежи удар за њих, да нм се деца не одузимају. Носле тога је онширније проговорно о томе како су она деца носле била подељена у две групе: ичогланп (који су бнлн дати на службу султану) п ађам-огланн које су растуралп као слуге по Малој Азијп п Тракпји. Од оних ирвих посгајали су највећи достојанственпци султанови н спахије (најбо.па турска коњица) а од других