Дело

КГИТИКЛ II БИВ.1 II0ГГАФ11ЈА 171 постајали су јавичарп (најбоља турска нешадпја). На тај пачнн хрншћанска су деца чинила језгро гурске војске и у XVI в. она су стекла славу турској царевини. II докле год је та установа данка у крвп пмала смер да спажи органисам турске наревнне на рачун Хрншћанства. н докле год се сматрало да тумачи закоеа пророкова треба да буду деца рсђеиа од мухамеданских родитеља, а оружјем веру да шпре потурчена деца хрншћанска — дотле је турска царевина напрсдовала. Алн чнм је настао квареж у турској царевини н кад се установа купљења данка проФаписала, те су узимана и деца неразвијена само да би дошла до већег ноложаја — почело је опадање турске моћи. Тада п јанпчари и снахпје не беху стари борци, већ мекушци н уљези, којп су нмалн иил> да обарају сулгане п постављају нове. Тако се та установа морала укинутн 1660 годнне, јер је постала некорпсном. Ова расправнца пма вредпостн не само специјално за историка, већ п за свакога онога кога занима прошлост пародна. К. Ме1апде8 Гет1т$1еб. С*>ие8ћ0П8 с1е в-гогћ е! с!е 8ос1о1 »^е. раг Впс1е1, Воигз ргоСевзеиг а 1а Расике <:1е с1гоИ; с!е (те]Р\те. Рапб СгЈ Iг(1 е! Вп&ге, 1897, на 8-нн, стр. 250; стаје 3 днн. Мн смо већ раније упознали читаоце „Дела“ (1895., Фебруар. стр. 316) с најзнатнијим списом г. Врпдела, 15е ЗгоВ <1ез Гешшез е1 1е шапаге. То је дело плод љегова дугогодишњега проучавања и ннтересовања за женско питање, а које се може после сматрати донекле као извод његових професорских предавања пз Упореднога Законодавства на женевском университету, катедре— на коју ћете ретко нанћп по осталнм јевропским университетима, а са које он вешто и достојанствено износи п шиба иеиравде, које чиин жени модерно законодавство у готово свима просвећеним државама,. Мс1ап&ез ^гајшз^ез су најновија серија његових правних и соци.јолошких предавања и студија, где се, у најилеменнтијој намери, а задахнут праведним, најиотребнијим и најумеренпјнм реФормама, бавп законскпм положајем удате жене. Од најглавннјих одељака ове лепе п нлемените књиге, ми нрепоручујемо нажњн наши.х чпталаца нарочито странице, у којнма нисац третира иитања: о неподобиостп жене за сведочење п туторство, о гарантпјп коју би требало дати удатој женп да слободно располажс ироизводом свога рада. Псто тако од велпког су ингереса одељци, којн су посвећени престуинма протпву јавнога морала, а које он проучава у Францускоме, пемачкоме и енглескоме праву п указује законске мере за сузбнјање п ограннчавање простптуцнје. Шго даје парочити карактер овој књнзн, то су већпиом практнчва шггања, на којима се ппсац задржава н закопске реФорме. које ои тражи за побољшање правног положаја жениног, а које не прешзе границе