Дело

Из омање гомилице назначених да стражаре на кл.уну. која дремаше код предњег топа . издвојише се два мрнара. Један крупан. дежмекаст. плав са смеђим бакенбардима. а други — мален. сувоњав, кратких бркова. Обојица бејах V млади. Плави, у осталом, био је постарији. Оба приђоше шил.боцима и малени мрнар. нротежући се и зевајући ироговори: Па, браћо, јесте ли се сити нагледали. Стига нам. Сад гледајте ви, а ми да одбијемо по који дим. Страшно нам се нуши ! — весело одговори један од шиљбока. Они се извукоше из својнх гнезда код самога бугширита (хоризонтални или нагнути дрвени стуб на предњем делу брода . а на њихова места поседаше, један до другог, нови шиљбоци. којима је дужност да одмах викну, кад опазе светлост на каквом броду, или сам брод, јер „трговаца, (тако зову трговачке лађе) то се често дешава, нз немара не пали никаквих лампи за распознавање. Неколпко тренутака оба мрнара ироведоше у дубоком ћутању. Крупни плавојко напрегнуто је посматрао, погледом тужним и замишљеним, сребрнаст океан, како лагано рокће н иоступно нестаје под виднком . обасутим звездама до саме новрпшне океана. Малени мрнар испрва лењо носматраше лево н десно. па брзо иоче кљувати носом. Дохватио га је благи поветарац , па му н дремеж натерао. На кл»уну се љуљало као \ колевци. Сусед гурну маленог мрнара у слабину. Он се трже и упита: Види ли се што, Макарове? Не види се ништа, него да некако теби. Дудкнне. наредник не преброји зубе. . . . Он је подмукао. . . . Пришун.а се нечујно. . . . Баш мн се страшно дрема ! — рече Дудкин . протежућн се. Свему је крив овај поветарац.. . . II погледавшн наоколо, додаде :