Дело

20 Д В .1 0 интимност међусобна и простота у опхођењу давала је свему томе неке нарочите дражи. С’]к*тен је оио редован гост. Кад год би имао слободна иремена, нарочито нред вече, <»н би отишао г-ђи Станићки. Она би га дочекала вазда л>уба:зно. Е, ево загонетног човека ! — викнула би, чнм ои га смотрила. — А био је „загонетан" за то, што никако није могла да га ожени. Ви, нли сте калуђер, или сте зал>убл>ени! — рекла би она увек кад би јој каква сотдбина пропала. ]1])во нисам — то видите по униФорми; а за друго и ја бих вас частио! — одговорио би јој он. Једнога вечера затече он, између осталих гостију н свога шеФа. г. доктора Недељковића, начелника санитета. Беше то један од оних напшх иедесетогодишњака, што ти нмнонују и свежином снаге и свежином мислО н идеја. Велико црно око, пуно ватре, гледало је отворено и слободночпсто, избријано лице ; проседи, повијени, бели брци; бела, 1 уста коса — чинили су врло пријатан упечатак на свакога. А још кад проговориш е њим, кад му чујеш онај звучан глас и одмерен и тактичан тон — ти му се предајеш као искрену и поштену човеку. Сретен поздрави домаћицу и даме, па онда нриђе елегантно и учтиво своме шеФу н поздрави га по војнички. -— Добро вече, колега! — рече са свим Фамилијарно г. Недељковић, нружајући му руку. — Леете пешке дошли? Пешке. Но, то је баш војнички! Ми овде, у хладовини, и не осећамо врућину. Мора да је ужасно. Збиља, сунце је скоро на заходу, а врућина не попушта. Отпашите сабљу; седите? — рече домаћица, видећи како Сретеп брише зној. Он је врло радо послуша и седе, раскопчавиш мундир, према домаћнци а до г. Неде.љковнћа.