Дело
Д К Л 0 64 бацила у тамнпцу и пустила да у њој иструне после двадесет п две године тамновања. Да је то вбнл.а био злочин, то јс Аустрија сама иризнала кад је рускоме носланику, који је тражио да се Тхорђе иусти јер није крив, одговорено: гНије учинио ништа зло, али тако пште разлог државни4* (пПп1 та1е 1есИ, 8ес1 гаИо 81а1:п8 81С ехрозсЈ!;). За моју тему овде је сад главно питање: да ли је народ наиустпо мнсао своје политички-националне егзистенције. дакле мисао војводине, онда. кад је њен дотадашњи носилац п пЈ»едставник нестао с историјске нозорнице? Један од млађих наших историка, др. К'ам. Суботић. доказивао је у једној својо.ј брижл>иво израђеној расирави,1) да је српски народ нј)и својој великој сеоби под патријархом А})сеннјем 111 паицстио мнсао војводине н да се задовољио само тражењем народноцрквене аутономије. Ма да нпсам истојшк инак сам слободан да кажем своје уве])ење. да то што Суботић тврди, не стоју. Тај нам млади истојзик вели: ..АпЈ)ила исте године (6. априла 1690.) добили еу С])би споменуту иовељу, у којој им се дпје војводина и у којој се оии нозивају: да се подвргну Леонолду 1. као њиховом I гес1е своме ) законитом к})ал,у.~ Дак.ге С'Ј)бима се од стЈзане цареве нуди војводина а они Ј*е одбијају п т})аже само наЈ)Одно-ЦЈ)квену аутономију! Цео доцнији Ј>азвој народнога живота н шфодне радње у земљама круне угарске довол.но јасно сведочи да најзод није напустио мисао Војводине. Што неки напш данашњи истојшци иравнички доказују, да је та пЈ>ва гпривилегија“ или повеља изгубила сво ју правну пли Фактпчку ВЈ)едност п да је иотрвена ДЈзугом новељом од 21. авг. 1690., то је пнтање, у чије се испитивање ја овде не могу упуштати, је]> за оно, што ја овде хоћу да докажем. ннје пЈ)есудно то, како ће гфавничка Ј)абулистика Ј)ешити питање о стјшгој државно-правној вредности тих гиј)ивилегија." него како је народ у то време иа и доцпије схватао и разумевпи те иовеље, шта је неп})естано у сукцесији народннх генерација живело. радило и пЈ>едањем одЈ>жавано у души Др. Кам. (ЈуСотип, О идеји орпске војводино к народно-прквоне автономије на концу XVII, вока (Летопис, кп>. 183, 1895. отр. 48).