Дело

ПОСЛЕ ПЕДЕСЕТ ГОДИНЛ народној, у нери његовој.1) Ја овде испитујем пре свега и на првом месту исихучки моменат у рођају и даљем развијаљу и настављању политички-националне мисли. Испитујући то, ја сам на основу аката и Факата и данас још убеђен, да народ српски у Угарској никако све до г. 1848. није наиуштао мисао обезбеђења својега иолитичко-национаино1 онстанка. Ја само летимично могу овде додирнути неке акте и Факте, који еу за ме иотпун доказ. Први је Факат у томе. што је народ толико пута тражио, да му се његов .. деспот“ или војвода Бранковић ослободи незаслужене тамнице п то није тражио само тек но неком просто човекољубивом осећању и саучешћу, које се има према једном обичном сужњу. него су га тражили што им он по њиховим речима бијаше „глава и управнтељ и најбоље могаше уређивати послове." И та је молба понављана и то је већ један доказ, да Срби тражећи да им се врати војвода нису никако мислили наиуштати мисао војводине. Поред тога н сам је цар налазио, да није напуштена мпсао војводине, кад је као неку накнаду за изгубљеног војводу допустно да се избере под-војвода, намесник ухаишеног војводе, у лицу Манастирли је. Чудно је. да поменутп млади историк никако не помињедоцнију иовељу од 20. авг. 1691. у којој уз признање слободнога избора архијепископа и аутономије у црквено-школским стварима стоји н ово: „Хоћемо даље да тај народ буде под управо.м свога сопственог магистрата и да уживају мирно сва старо ирава.с' Па даље се каже: ..Тако исто хоћемо и зановедамо. да сви како у црквеним тако и световннм стварпма зависе од архијеиископа као црквеног поглавара.“ Нека нам нашн но') То је оно што је на благовештенском сабору г. 1861. веома лепо пзразпо тадашњи архимандрит, чувени беседник Никанор ГрујиК у евоме значајном говору; он је између' осталога казао: „0 самим привилегпјама нашим и о важности њиховој. нек мудрује како ко о1|е, нек говори шта ко оће, нек окреКе смисао речи њини како коме бол>е иде у рачун... мн их од наше стране не можемо сматрати никада за неке златним словима изшаране и украшене старннске папире — за мас су би.ге и биКе прнвилегије наше, док год се не испуне вечитн и свети, као што се изражава св. Патрнјарх, ј/»е-, >р , учнњени међу прецима ц сувереним господарима ови земал.а. на које је пристала, и којнма је обвезана по нраву п слободпој вол.и једна и друга страна н себе п потомке своје.1* Ја сам као правннк нрве годпне у публици ирисуствовао седницама тога последњега „политичкогац сабора и као да п сад гледам нред собом импосантну, мушку појаву тога одлнчнога Србцна и говорннка, из чијих су уста текле речи као бисерна струја, која слушаоце заносн п очарава.