Дело

Д Е Л 0 внјп правницн-историци објасне шта значи тај „сопствени магистрат“ и „сва стара нрава,“1) а затим шта значи оно, да свн и у световним стварима зависе од архијеиископа, да :ш би таквнм изразима било места и смисла, кад би била реч само н једино о црквеној аутономији? Зар израз соиствени магистрат нс указује на ао.штички-адмнннстративну аутономију2) и зар она напомена о световној власти над народом није била прорачунана као миг и мамац патријарху Арсенију, да ће у његовој личности бити снојена оба достојанства, црквеног и световног ноглавара-војводе, те да се он што лактпе склони на то, да онолику масу народа за собом поведе и преведе у, услед ратннх потреса и догађаја, опустеле крајеве јужне Угарске? Зар то није годило Арсенијевој тежњи за самовлашКу, као што је добро казао уважени наш историк Ст. Новаковић? У опште, дакле, с довољним се основом може казати, да сриски народ у Угарској, а специјално његови прваци и правнички образовани људи, у течају целога прошлога и овога века све до најновијега доба никако и никад нису сматрали те разне повеље цара и краља, које су једна за другом у извесним размацима издаване, као неке акте, који један другога иотиру и укидају, него су их сматрали као ноступно издате саставне делове једнога истог уговора или као уговоре* који један другог допуњују и понеке, у пређашњем акту недовољно нрецизиране, тачке изближе објашњавају и утврђују. потврду томе ја ћу овде поред онога, што мало час наведох, иоменути само још неке значајне моменте из доцније историје српскога народа у Угарској. Кад су Срби савесно п јуначки већ извршили били своју дужност у ратовању с Турцима и с правом очекивали да већ једном у миру ужи') Каква су то могла бити ,стара ирава“, ако не она, о којнма је били говора у иреговорима патријарха Арсенија с Николвминијем и Холштајном, а која су после добили, писмено утвр1,сну н објавл.ену Форму у нрвој „п])ивилегијн4 од 6. апр. 1б90. 2) А да су Србн абил.а нод тим „сонственим магистратом** разумели иолитичкиадминистративну аутономију на одре^еној територији види се иаме1)У осгалога но ономе што каже безимени нисац кшиге: „Сербски народни сабор у виду прагматическом и нравословном. У Повом Саду.“ Та је кн.нга писана носле црквено-народног сабора од г- 1837- и, као што Руварац мисли, пнсац јој је бно Косга БогдановиЦ чувени негда адвокат и публициста српски; у тој се кљизи каже: „Донусти се, да сербски народ нод чбствсннм машстратом, као особно тјело, у старим правим невредимо нребуде.14 и т. д.