Дело

НОСЛК ПЕДЕСЕТ ГОДИНА вају сва свечано обећана им права, онда Аустрија поче показивати према њима своју праву превртљиву и вероломну ћуд; ио смрти Манастирлијиној не беше више ни помена ни о избору вице-војводе, а камо ли војводе. Пред своју смрт г. 1706. патријарх Арсеније поднео је представку цару и краљу ЈосиФу Г., где је поново у име народа срнског, као његов црквени и световни поглавар, тражио да се испуни све оно што је у дотадашњим повељама и дипломама обећано, дакле и политички-административну аутономију у засебној областн н услед те иредставке изишао је натенат цара ЈосиФа I. од 20. септ. 1706. у коме се свечано потврђују све пређашње иривилегије; но како је то све инак само остало на хартији, то је по смрти Арсенија Чарнојевића први изборни конгрес срнскога народа г. 1707. (на коме би изабран за митрополита Исаија Ђаковић) поднео опет меморандум, у коме је тражпо испуњење свих обећаних права и повластица, а посебице политички-националну аутономију (дакле војводину), па кад је и то остало без успеха, онда је митрополит Ђаковић у име народа ионово иоднео представку од 4. јан. 1709. у којој тражи за српски на])од одељену територију и та је представка имала ба]> тај успех, да је Јосифов наследник Карло VI. иатентом од 10. апр. 1715. опет поново иатврдио не само црквена нет и ттолитичкннационална ирава, призната у старијим повељама.1) Но н Т( је остала неискупљена царско-краљевска реч и с тога су Србп упорно и неуморно и даље понављали своја тражења на свпјим црквено-народним саборима од г. 1734. п 1744. II после тога је дошло неко тобожње задовол.ење српекнх жеља, у томе, што је установљена нека „илирска дворска деиутацпја" као одвојено врховно надлештво за иолитички-администратпвне послове срискога народа; у тој „депутацијн” не беше нн -једнога Србина чиновника. То је требала да буде накнада и замена за војводу и световно иоглаварство патријархово. Већ ш>•) Све то првзнаје и иотвр1(ује будимскц проФесор Шликер у својој кљизи: Р 1Шзсће Оезсћ1сћ1:е с!ег Зегћеп 1п ГпЈгагп,- том се писцу зацело не може иребаипти пр.:страсно расположење у корист Срба, па ипак он не може на ино, него чнсто н јасно ирнзнаје по.гитичку важност тнх ноновљеннх свечаннх потврда од г. 17<'0 ч 171Г>. и тек само покушава да то „објасни•) ** изузетним прилпкама н полнтпчком нуждом