Дело

ПООЛЕ ПЕДЕСЕТ ГОДПВА :39 народа.1 Ту је ернеки народ ноказао готовост. да тратки обезбеђеље својих националних и верских права у оквиру угарскош устава, да признаје тај устав и да је вољан, по постигнутом сноразуму с Маџарима, раме уз раме с њима војевати за одржање тога устава и његово дал.е савремено развијање. Угарски сабор донео је законски члан 27 од 1790. којим се признаје гра,ђанска равноправност и црквена аутономија . али о н])изнан,у политички-националних нрава не беше ни помена. Међу тим је народ српски и том приликом, као и пре тога. нарочито и то тражио. Српски црквено-народни сабор темишварски није се задовољио само признањем црквене аутономпје. него је у својој представци цару и краљу угарском Леополду II. тражио признање већ толико иута нотврђиваног и опет неиспуњеног права на иолитичко обезбеђење своје националне егзистенције у обележеној територији. .V тој „нолитично-јуридичној представци“, као што је назива Руварац, казано је: „Носле предходећег уговора с ондашњим Инећским натријархом обећао је цар овоме иароду највећу безбедност цркве његове и собствено територијално устројење, иа још и друга права и привилегије“ и т. д. Опет, дакле , народ срнскп пзноси мисао војводства, опет тражн ..собствеио територијално устројеље.“2) 1111 На темишварском сабору бно је г.тавни беседник и представннк те струје и тога нравца заменити српски пдемић и нотољи велики народни добротвор Сава Т> в .шја. Нил Ноаои у својој кн.изи „Србија и Русија“ ногрешно вели како је _чувени ерпски иатрнота Сава Текелија лако преклонио своје еанлеменнке на темишвареком еабору , ла ариме маџарске законе. На кратко, питиње о разлнцп народности и о њвховим правнма сасвим нијс бунтовало Маџарску све до бечкога конгреса.“ Сава 'Гекелија остао је на темишвараком сабору у мањини еамо с тога , што је он иоред нризнања угарског устава и угарских закона заступао и то мншњење, да не трвба тражити оеобену територију, а то није одговарало мишл.ењу народном. 2) Да још наведем овде, шва је казао о цризнатим правима српскога народа одлнчни руеки писад и добар зналац историје балканских нпрода Хиљферлин>; он вели: _11реко Дупава нак бн Србима обећано ново огачаетво, које би као средиште било нрепоро1)<‘њу за целу српску земл.у. У тој новој домовшш обеКана им бн елобода и злкрил.е ва православну веру, с.амоста.ша унутрашња уирава ао,\ влашИц војчоде, којег бн народ '<ирас и најпосле оелобо1јење од свију данакаи нт.д. Иаш нсторнк Руварац позивајући ее на ХнњФердинга каже о њему „еасвим образовани н научени и за путешествија по српсвнм земл.ама добро саремљени и аотковани Гуе“, дакле је по компетентној опени Руварчевој тај учени Рус морао бити добро спремл.ен п поткован знањем риске нсторнје п ево он каже, да је српском народу обећлна и призната у новој отаџбини „еамоеталнл унутрашн.а управа под влашћу војводе.“ Ја мислим да то ХиљФердннг ни.је тек онако на намет а по чувењу клзао.