Дело

40 Д Е .1 0 Ја нећу више да дуљим ово можда већ и одвшпс дуго иалагање и навоћење. Може неко наћи, да ради оцене нокрета од г. 1848. није баш нп потребно било, толико дуго застајати и задржаватн се на давно нрошлим догађајима, отпочињати штонореч год Кулина банаа. аналисатн гиривилегије“ и на широко доказивати. како народ срнски, који је прешао и настанио се у Угарској, нпје нпкако одустајао од идеје војводства. 11а ипак сам нашао, да је тај свраћај у прошлост иотребан с тога, што. као што већ впдесмо. у најновије доба изиђоше на среду два српска историка, један заслужни ветеран-историк и један млаћи нсторпскн нспитач. те се потрудише, да на основу „поуздаинх иодатака и дубоког познавања извора" докажу : 1. да је цело то тражење војводства од стране угарских Срба једна скроз неоснована претензија. која нема никаквог историјског ни правног основа: 2, да су сами Срби напустили и одбацили идеју војводства, дакле у опште политички-националну мисао, и да су тражили само црквену аутономију. Кад то кажу и доказују сриски иисци н историци и ако би то тако било, онда би збиља морало нзгледати чудно и сумњиво, откуд се г. 1848. одједаннут повампирила већ давно наиуштена и сахрањена идеја војводства, откуд је она у мах сенула у уму српскога народа и толико га силно обузела и опила, да је за њу улетео у страшну н неједнаку крваву борбу с угарском владом п њеном организованом државном силом! Кад та идеја нп је имала корена свога ни у неком несумњивом и признатом праву пи у вери народној, у мишл.ењу његовом, у некој кроз цео низ нараштаја пронесеној и наслеђем преданој традицијп. него је то казао као збпл.а „добро спремл.ен и поткован.“ - Вредно је и интересно номенутп и то како чак Маџар Ирањи у својој веК наво),еној књизи каже о повел.ама од I. анрила 16У0 и од 20. авг. 1691 г.: „1.а ГаепНе Је сћ01Ч1Г ип УоууоЈе ез! еагапИе Ј>аг 1е ргешјег (1осишеп1 Цио1чие Јап.ч 1е ЈеихЈеше П п'еп зоН раз ГаИ шепНоп, поиз 1а 1епопз роиг асгрпзе**. Дакле и маџарски је нисац имао толико ) ви1,авности н правничке логике, да је видео, да те две повел,е нису једна другу нотирале, пего да су оне једна другу допуњавале н да то, што у дтнијој повел.и нена помена о избору војводе, нимало не значи, да је го ираво тнме наиугитеио н укинуто, него да је оно веК аечено и да су тако и Срби ехватили. кад су мосле тога тражили само то, Д1 им се у Д]>угој новел.н нзближе обе.гежч црквена аутономнја , иошто тога није било у првој пове.г.н. Е али наш млади историк Суботић има другулогику, он говојш „нснристрасно као историчар’ и онјеФнно ’-ишпицовао“ да је народ српеки напустио мисао војводнне-