Дело

ТГЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТННЛ 43 у камену истинољубшш спомен његоних вр.шна н гугу његовога насаедника, који му добрима располаже. Који је тај гост са стола Огуез-ова, који ће поред његове кућс проћи, а да не узданеУ Кућа , у којој се обично у седам часова иалиле свеће, које су сијале тако весело, чнја се врата на триезарији отварала тако хитро, и чнје су преуслужне слуге за његовога пењања уза удобне степенице полугласно изговарале његово име од једнога степеничнога одмора до другога, док не допре до веселе собе у којој Б1уез дочекује своје прнјатеље! Па колпко пх је само имао! Како пх је само умео племенито забавити! Колпко је само ту долазило умна свега, који је нолазио певесео што оставља за собом та врата. II како су ту само били учтиви и љубазни баш они, који су се другде прождирали н мрзели! Био је и напет; алн поред онакога јела шта се још пе би дало прогутати? Ама је бно и иодоста глуи; алн зар не иостаје уз онако впно сваки разговор пријатппм. Ожалошћене клублије вичу : морамо узети, пошто пото, коју боцу онога његовога бургунскога внна. — Ову сам дувањару узео на лицнтацији стварп старога Б1уез-а говорпо је Пинчер, окрећући је у рукама — на њој јс слика једне метресе Лудвика XV, лепа стварчица, јед'те ? Особита минијатура. Ту се сад прешло на тему: како млади Бјуез расппље своју нмаовнну. Па, како се само та кућа изменила! С лнца је сва пзлепљена плакатима, на којима је детаљисан каталог покретности, која се продаје, а име сваке ствари са крутпим почетним ппсменом штампано. 0 једном прозору горњега боја впсно је комад тепиха. Ио прљавим сгепенпцама дуњало се око једног туцета носача. По предсобљу је врвела маса гаравнх гостију орнјенталскога типа, којп вам ућушкавају своје карте, нудећн се на тај начин да за вас лицитирају. Горње собе поплавиле старе жене и ата1еиг-и пипкајући завесе на иостељама, бушећи прстима пернну, тарући матрасе и огварајући н затварајући ормапе за рубље. Вредие младе домостројитељке мере огледала н завесе да виде: да лн ће бити таман за нов нм тепа^е. Сноб ће се годннама хвалпти : како је ово или оно купио, кад се лицнтнрале ствари старога ГНуез-а. Па великом махагонском столу пз трпезарије седи добошар, измахује палпцом од слонове кости и употребљује сву своју вештину н речитост, одушевљење. нуткање, разум н очајањс. Он довикује народу, нсмева г. Давида што оклева; ободрава г ђу Мисову на посао. Оп моли, заповеда, риче, док са судбом једне ствари не тресне н маљица, па прелази на другу ствар. О Ојуез-е, ко је могао помислпти, док смо седели за твојим столом, на којем је треперило срсбрпо иосуђе на белом застору, као снег, да ће сад па њему битп н таква чпнија, као онај рикало добошар. У сали се всћ ночео хвататн мрак. Намештај од првпх Фабрпка, чувена и ретка вина, не гледећн на цену, а већ са познатнм укусом набављачевпм, богат и потпун сервнс од носуђа сребрнога бнлп еу још јуче проданн. Нека јс од најбољпх вина, које су познаваоци из околине јако хвалили, нокуповао подрумџија госн. Џона Озберна, Ксквајра, из