Дело

44 д е л о Рисел Сквера. Нешто иајпотребнијнх ситннца од посуђа сребрнога нокуповао је бно неки млади берзанац из Ситиа. Кад сс сад нублнцн обратн нажња на ситније предмете, десн се некако да је онај беседннк са стола баш хвално неку слнку, коју је хтео препоручитн пажњн своје публикеАлп ова публнка ннје бнла тако одабрана нн многобројна, као она јучерања. — Број 369 — грмео је добошар. — Слнка једнога центелмена на слону. Ко хоће џентелмена на слону ? Подпгнпте слику, Бломене, нека је публика разгледа. Један дугајлнја, блед, џептелмен војннчкога држања, којп је до самога стола био, не могаше а да се не насмеје, кад се показа та цењенп стварчнца. Окренпте слнку г. канетану, Бломене. Па, колико да речемо за слона, г. канетане? Алп канетан поцрвене врло збуњен, и окрете главу. — Да кажемо двадесет гвннеа за ово вештачко дело ? Петнаест, пет; кажнте сами. Та сам џентелмен, без слона вреди пет Фупата. — За чудо мн је како само тај слон ннјепао под тим џентелменом, јер је он тек како ваља голем — рећп ће један шаљивчнна по занату . а ио сали се захорн смех, јер је онај однсга веома крупннм насликан. — Не убпјајте мн цену слицн г. Мисе — рсћиће му добошар. Нека виде господа, то је вештачко дело. Положај ове жнвотиње сасвим .је природан; џентелмен је у капуту од манкина, са иушком у руцн, иде човек у лов, у удаљене бананске шуме п нагоде, вероватно у врло ирпмамљпва места наших славних иоседа на Пстоку. Да лн ко што за ову ствар ? Дете, господо, немојте да ту око ње дангубнм. Неко рече пет шнлпнга. На то онај господнн војничкога држања погледа у онај кут одакле се чула та особита понуда, и онази тамоједнога ОФНцира са неком младом леди иод руком , које је обоје све ово, како се вндело, јако занпмало, п на којем најзад и остаде та ствар за иола гвинеје. Онај до сгола иогледа још зачуђеније и са више неверице него онда, кад оиазн онај младн пар, п глава му утону у војнпчкн колпр; окрене им леђа, да бп их избегао. Није нам намера ређати све стварп, којс је тога дана излагао иродаји добошар, до још само мали четвртастн ннјано, који снсше долс пз горњега дела куће (јер је вслики пијано раније бно иродат). Она млада госпа опроба га хитро својом веиггом руком (са чега ОФИЦнр поцрвене и још се више повуче), п кад дође ред на њсга, приступн нослу његов агенат. Алп ту наиђе па опозпцпју. Намери се Јеврејин овога официра на Јеврејпна онога господина што је купио слона, п отвори се нова борба око малога нијапо уз снлно соколење бораца од странс г. добошара. Алп кад се надметање отеже, онда она госпа са својим госиоднном одустаде а добошар сиустн маљицу и рече: — На г. Левиса за двадесет и иет — те господар г. Левисов иостаде ималац малога четвртастога пи-