Дело

ТРЖИШТЕ .ЂУДСКИХ ТАШТННА 45 јано. Кад овај то доби, устаде тако, као да је скинуо спњи терет с деђа, ге оно двоје побеђених могаху сад видети му лица, и леди рече својему пријатељу: — Гле, па то је капетан Добен. Сигурно је Века била незадовољна са новим пијано , који је њен муж био најмио за њу; а можда је ималац тога пнструмента и одвхкао исти што их пије хтео даље кредитирати, а можда је баш и она хгела нарочнто добити онај, за којим је н раније жудела, да је опомиње на оно време, кад је она у малој соби свирала са драгом Амалијом. Продаја је била у старој кући у Расел Скверу , где смо ми у иочетку ове ириче провели неколико вечери у друштву. Добри стари Џон Седле нронао је. На берзн је оглашен као несигуран платиша, а затим одма иаступи бапкротство н трговачко урнисање му. Подрумар г. Озберна прекуппо је нека чувена прекоморска вина и пренео их у подрум »• оне стране улице. Туце фино израђених сребрних кашнка и ви.вушака н толико нстог посуђа за десер покуповаше млади берзанци г. г. Дел, Спигот и Дел из Триднидл Стрита , према којнма је стари Седле љубазан онда, кад је био такав са сваким, са којнм би имао посла. Они те остатке од бродолома послаше са тонлим жељама својим доброј г-ђп Седлејевој. А што се тиче малога клавира, како је он био Амалијин, па га је она сада изгубила, а ваљао бп јој један, и како је капетан Уиљем Добен умео у њега свирати таман толико, колико н по конопцу играти, то он њсга зацело није себе ради узео. Једном речи: тај клавнр псто вече стиже у један убав кућерак , у једној улици која води од Фулем Род-а, у једној од улица са најромантпчнијим именом а ова се звала: Виле Св. Аделајде, Ана Марија Род, Уест. Куће у њој лнче на дечје кућице, да вам се чнни, е онп са првога спрата зацело држе ноге у партеру, а нред овпм се протежу башге са жбуњем, које нреко целе годнпе цветају разним дечијим хаљецнма. Одатле чујете звуке ништавних енинета1) и женску песму; ту се па зндовпма сунчају лоичићп са портером2). Вечером се туда шетају уморне књнговође нз Ситиа. У тој је улици имао свој дом г. Клап, књиговођа г. Седлеа, н ту је иашао склоништа за своју главу са женом и кћери овај јадни џснтлмен, кад сс несрећа догоднла. Јосиф Седле урадио је том приликом како му п долпкује , кад му стиже вест о кевољн, која му је укућане иостигла. Он не дође у .1ондон, него написа писмо својој матери да се обратп његовнм агентима, кадјој колико новаца устреба, да му се ојађенп родигељи не бн пмалн бојатп оскудцце. 11о свршеном том послу он је редовно пшао на ручак у Челгенем, као и дотле. Он је и даље терао своја кола , нно бордоско вино п играо хвиста. Он је н даље иричао своје инђпске анегдоте, а она удовпца Пркиња, тешила га и даље п ласкала му као и дотле. Помоћи му новчаној ннсу се бозна колпко обрадовалп родптељн, н ако им језањом 1) Некн мали клавнри* 2) Неко јако пиво. пр.