Дело

ш Д Е .1 0 би.1о .мниго стало. Менн је Амалија прнчала, да јој се отац први пут разведрно поеле пада, кад им је дошао пакет са виљушкама и кашикама са ноздравом од младих берзапаца, на што је се заплакао као дете, нотре•сеп јаче но и жена му, којој је ноклон п упућеи био. Едуардо Дел, млађи, који је излицитирао оне ствари за своју Фирму, бацио је око на Амалију, н затражи је у пркос све ове несреће. ()н је после 1820 узео. Мис Лујзу Кацову (кћер Хајхема члана Фирме Хајхем н Кац чувепих трговаца са житом) са леним миразом. Сад сјајно живн, а има доста деце, у својој еленгантној вилн Масуел Хнл. Алн не можемо допустпти да нас успомеиа на овога доброга младића одвуче од наше главпе приче. Надам се, да ће читалац бити добро упознао капетана и г-ђу Кроле, те иеће иомислити: да би њнма н нздалека пада на ум мисао, да пођу до у тако удаљени крај града, као што је Блумсберн, кад бн моглн помислити да је породица, којој су се спремалн у иоходе . не само изгубпла углед, него н имање, те да им неће моћп бити нп од какве користн. Ревеку је јако био потресао изглед удобне старс куће у којој су је онако љубазно предусрелн били а по којој се сада вуцарају телали и нрекупци, п где се кућевне скупоцености нзлажу јавној продаји. На месец дана но својем бегству сетнла се била Амалије, и Роден јс уз грохотан смех изјавио нотиунп прнстанак, да види младога Озберна. — Пријатпо је с њнм се нозпатн — додаде тај лакрднјаш.— 11родао бих му и другога коња, Беко. Желео бнх да поиграм коју партпју внше билпјара са њим. А он бн ми баш у овој прилици бно као наручен, г-ђо Кроле! Ха! Ха! По тим речнма немојте замислити да је Роден Кроле напред кројио жељу како да подваљује у игрн ТВорђу Озберну, него је само желео да надигра противника, што у овом Тржишту људских таштина сматра за своју дужност према ближњем својем свако, који се конка. Али стара Тета никако да иоиуети. Прође месец дана г. Болу није ни на врата хтео пустити Родена. Слуге му нису више нн пуштали у Парк Лен. Ннсма му се враћала неотварана. Мис Кролеова није се никако номаљала нз куће, свс је била слаба; а од ње се г ђа Бјутиница није одмицала. II капетан п жена му слућаху само зло од тога сталнога прнсуства г-ђе Бјутинице у Иарк Лену. — Молим те, сад ми се отпоче расветљавати но мало: што нас је •она састављала у Краљичином Кроле — рећи ће Роден. — Да нренрсдене женице! — повика Рсвека. — Али се ја не кајем; не знам ти — на то ћс капетан још непрестано заљубљен у своју жену, која га у одговор на то награди једннм пољупцем не мало уживајући у великодушном новерсњу својега мужа. Да је у њега само мало још моЗга, ја бнх од њсга могла пешто учиннти — мпслила је Ревека. Алн она пијс никад допустпла да он позна њено мишљење о њему. Са неуморним задовољством пратпла је његове ириче о коњушњини н трпезн ОФпцнрској; слатко се смејала па све његове