Дело

498 д е л о развиће историје човечанства. Као што се види доктрина нишчева слажеI се са резудтатпма и хипотезама модерне науке и са фпдософскпм системпма који од ове полазе (Спенсер и Конт). Да претпоставка матерпје и силе добро објашњава прнродне појаве ноказала је модерна ирнродна наука, која је све своје сјајне триумФе задобила ослањајућн се на те нретпоставке. Пренашањем механпзма неорганског света на органскп теоријом развића (Дарвин)г унет је п органски свет у домен тих претпоставака. Само је остао још свет душе, свет психичких појава. Али и тај старн сан матернјалистичких ФилосоФа, свођење свести на несвесно. душевног па телесно на послетку ирихватпла је модерна Физиолошка Психологија да оствари. Алп материјалисте заборав.вају, да Фпзполошка Нспхологија може само доказатп оишту зависност пспхичких појава од физполошких, али да не може и да ннје свела психичке нојаве на Фнзичке, да није објаснила иостанак свесних појава нзнесвеснпх, духа нз материје1). То и не спада у домен њен, као што у домен науке у опште не спада да нспитује суштнну стварп, већ само иојаве. оно што се да регистрнратн. Материјалнзам модернн ночива на једном реККо рпгнпри: он хоће да објаснп суштнну ствари а го чнни резултатима испптивања Феномена. Материјализам сматра душевнн живот чоиеков само као двет природног жпвота светског. А човеку је душа његова ипак најдража, јер његова душа то је он сам и зато материјализам не можо да задовољи унутрашње лотребе наше душе, тежњу њену за жпвотом и самосталношћу. Материјализам је према томе неспособаи да даде икаква разумна разлога нашем жнвоту; ми смо за њега само једна самовоља природе којој је тако једном пало на ум, да себе постане свесна. да себе разумс (како п наш ипсад вели). Матернјализам је дакле неспособан да да дубљу, идеалнију и реалнпју подлогу нашем животу, његова је доктрина историјска бесмислена. историјски ток човечанства (а тако н животнњског света у опште) показује нам, да је смер његов развпће свесги, да се историја човечанства састоји у развићу духовних снага људских. Модерна је наука, емпирискнм путем утврдила једннство света н живота, једпнство земље са космосом, једтшство неоргапског света са органскпм. јсдпнство човека са органским светом. Зар се не може из квалитета последице закључитп на квалитет узрока? Кад је немогуће схватитп како да се несвеена материја најсданпут грансФормира у свесну душу, иошто нема веће супротности од свесног и несвесног, зар онда ннје много ближе разумном схваћању, да таке трансФормадије п нема н да, ношто је пама непосредно дата н позната само свест, само душа, да те гако зване материје нигде и нема, да је супстратум физпчких појава већ но себн нешто духовно, н да он у органском гелу долазн само до већег, богатијег и сконцентрисанијег садржаја. чпме се уздиже 1) О овоме види подробно ч популарно код Рг. Раи18еп а, Е1п1еНпп5 1п <Ие Р1п1о?ор1ие, 4 АиП, 1806. з. 81-87.