Дело

500 Д Е Л О схеме. Прелаз нроцеса одвајања у ироцес генерализацијс- иисац нпје дооро описао: прави разлог борбе индивидуа пнсац није изнео. То је принции Малтусов, нринцип по коме се увек јави више индивидуа него што има срестава да се индивпдуе одрже, а осим тога свака индивидуа хоће да постане нелина за себе <ово иоследње нисац помиње али не изводи закључак из тога) хоће дакле већ самом својом екзистенцијом да се рашири. Ширење није последица већ је услов стабнлизацијн индивидуа: тек тиме што један индивидуум потчини друге: игго рашнри своју СФеру упдива на друге, тек тнме он може постојати као такав. може се стабилизирати. Тек код човека као свесног створа наступа по стабилизацији тежња експанзије, и ту спспијллн} особину човекову ирепаша нисац иа све индивидуалитете. Борба може ићи илн до уништења других индивидуалитета, нли до ограничења њихове сжере жпвота. до нотчињења њиховог, до довођења у завпсноет, Борба дакле непосредно води процесу генерализације и процесу проиорционнзацнје ствари. Све се ноједнно времепом све внше спаја, све више долазн као део једпе једпне хармониске целине. Да се космос налази већ у стадијуму хармонпје н проиорцпје . то .је истнна , али нпје истина, да је тако и са би.г.нпм п животињским светом. Нри опису процеса пропорционнзације пксац је учинно једну грдиу погрешку: принцип конзервацпје сукцесивних еволуцпонпх момената он је узео у сасвим буквалном смислу. ,Као што даиас у космосу космнчка маса (маглние) ире ставља првобнтно стање материје; суице преставља «<>азу земље у нрво доба њена живота. земља и планете престављају иотоњу <1>азу сунца, а месец преставља крајњи стуиањ живота космичких тела, н као што се сва та космичка тела, ко.ја даоас једновремено живе .једно пореддругог. допуњују у једну целнну космоса, преставл.ају свако собом разнс <1>азе развитка целине космоса у времеиу тако ће и човечанство на највишем ступњу истори.је бити само органска целина, јсдаи оргаиизам, у коме ће свакп део престављати једиу Фазу његова развитка н тада ће у пајдубљој иитензивности сво.јој историја престављати ексгензивио све оно што се дотле једно но једно и једно за другим у времену развијало.“ ,г(стр. 231, 2). Значп дакле да ће гада у човечанству бптп и нлемена и народа п раса. н номада и земљорадника и нндустријадаца и монархија и олнгархија и ренублпка п т. д. а то неће нн писац признати јер и сам вели. дт ће човечаиство ирестављати тада једиу хомогену расу без етничких разлика, да ће тада нестати преграда матријални и духовнн између људи н т. д. Видн се дакле чему водн пренашање просгих Форама Једнога прнншша на сложеније садржаје цичо је писац учнено п при раснрављању процеса одвајања). Еволудија у животу човечанства много је, заплетенпја и пунија садржајем од еволуције у космосу: истииајсда се у крајњем резулгату еволуције одржавају и налазе сукцесивнн моменти њени. а.1н не у њиховом нрвобитном облику већ модифнкованк н често \о непознавања пре<1>ињени п не сви већ само они ко.јп су оправдани.