Дело

иостаје т.ј. што је потребио да иостаје.* (с. 236). Кад се каже да је потреба (гј. корист) основни разлог ствари. тим се већ претпоставља да ствари у опште пмају разлога, а овнм им се само одређуЈе квалитет разлога , то управљање ствари по разлозпма ннје дакле последпца оног првог става, као што го писац пзводи. Тај закључак ннсац само тако пзвлачи , што иотребно узима у смислу п нужнога и кориснога, а такав је закључак нелогпчаи, јер садржи О,иатеппо (егшјпогиш. Сад долазимо и на последњи ирпнцип пншчев, прннцин дисолуцнје. II овде ппсац нн.је боље среће: закључујућн да ствари постају онда кад су потребне закључује да оне онда нестају кад постану непотребне. Алн прн том нпсац је заборавио ]). шшог. да помене, заборавио је да каже да стварн у опште морају пестајатн. Док је пужност процеса еволуцмје (у ужем смислу) у његовпм двема Фазама колико толпко иоказана, дотле писац на једанпут прелази на обрнути процес, ироцес днсолуције. од чега н долази погрешна Формулација иринципа дисолуције по ко.јој тај нроцес бива у обртном реду. Алп из тога што ствари иестају истнм родом којим постају пепотребне не следује ннкако да оне нестају баш тачно у обрпутом реду којим су постале. Нужност тога писац ничим нп.је доказао. Но Спенсеру (који то изводи сасвим логично нз своје основпе претпоставко) дисолуцпја је много нростнја н бржа од еволуције, што он показује на многобројним прнмерима док по писцу она исго толико времена траје п пролази исте Фразе ко.је п еволуцпја само у обрнутом реду. Да узмемо за ирнмер човечанство те да видимо да лп .је ово последње случај. Човек је у почетку бно једна једина хомогена специја: из ове су се одвајале расе, племена и народи. Прп процесу геиерализацпје н нропорцнонизацнје пајпре нестаје народа, који су се нз племена развили, па ће се онда и разлнчпе расе нзгубнти п остаће једна једина раса. Човечансто ће онда бпти на врхунцу свога развитка, своје историје: носледња Форма друиггва људског биће Фамнлијарнн савез слободних и чистих људи (стр. 277). А шта ће доћи иосле тога ? Ппсац вели да ће цивилизацији ншчезавати истим редом којим се и ширила: нрво у масп, за тнм у све вишим круговима док п на највишим виспнама не ишчезне. Тада ће човек опет постатн оно што .је бпо у почетку: природан човек. Алп ред неетајања требао би по писцу да је обриути ред посгајања: шта је непосредно претходило хармнничпој целнни човечанства ? Нације. Човечанство треба дакле оиет да се распадне у нације, ове у илемена. племена да се врате у расе, расе па послетку да се пзгубе у једној хомогеној расн. Историја човечанства по принципу пншчевом морала бн се .још једиом одигратн само у обртном реду. Јелте да је ово немогуће п нисац ће рећн да он тако није мпслио. Могуће, али то је конзеквеиција његових основних принцнпа, а принципе требао је нисац да доведе у везу са оним што излаже. Како замишља иисац да ће цивилизација, баш да узмемо како он, пекоизеквснтпо. њепо ишчезанање онисује, нз маса. у које је једап пут ушла, моћп да ишчезне ? Он се нозива на пример Грка н Римљана, чијп је књижевни језик н кулгура