Дело

50Н Д Е Л О смислу сразмере у опште (п. гл. XXIII у којој писад говорн о разнпм странама пропорционизацпје. иа у тач 10 на једанпут говорп о нропорцпјн у ошпте). Са ове нелрецизности и онако тежак п нескладан стил нншчев чини те је његова књига тешка лектпра. Да завршимо. У овој књнзп ми ие можемо да виднмо никакав нов н оригпналан систем Философпје гезр. ФилосоФије Исторпје. Признаћемо да у појединостнма пма код ппсца и оригиналних н лепих опазака. Алп неодређеност ппшчева у погледу на главне проблеме сваке ФилосоФије Историје (законитост н моторнп агнес историје), догматнчки тон његове књиге (ппсац прво наводи прннципе иа их онда примерима хоће да докаже: ну ова је метода несигурна, јер се наведеним примернма могу наћи другн који противно тврде. а и наведени примери дају се и друкчије интерпретиратп) а особито неуспех нншчев у извађању својих иринципа чнне те његовој књнзи не можемо придати какве дубље научне вредностп. Ми је ипак са многобројних у њој наведених прпмера, којн показују начнтаност иишчеву, а и са многих лепих н истппитпх места препоручујемо свакоме, којн жели штогод де научи. За општу Науку за светску литературу ова књига није иикаква добит. али за нашу литературу у сваком случају јесте. Др. Бранислан Петронијевић Монаха Саве Хиландарца Света Гора. С (немачкога) оригинала у рукопису превео Ђура Б. ДимиК. нроф. I. б. гимн. Београд 1889. мала 8-на, стр. 237. и једна географ. картица. Цена —? У нашој се књижевности не може наћи никаквих старих нитн ингеЈусних хаџиских путописа, као што их, на пр., има стара руска књижевност. То се исто може рећи о нашој новој књижевности. Колико нам је иознато, носле заслужнога ДимитриЈа АврамовиКа, живопнсца, самоје Вл. ЦрнојевиГх (Карић) о Св. Горп нешто писао, и ако је било и других путнпка, који су с научним задацима или просто из радозналости иоходили Св. Гору. Међутим је Св. Гора, као расадпик православља и чувар православних традпција у најтежа времеиа, заслужна пажње иданас, као што су јој је наши стари, ире толико векова, иоклањали. Зато ће онај, који освежн наше усиомене, којн нас упозна с нрошлошћу и садашњошћу Св. Горе, учинитн велнку задужбину. Отац Сава Хилендарац овом је књпгом учинио ирави хришћанскн „иодвиг“, стекао нраво да му се име уврсти међу оне Светогорце, који су толнко ириврсдили књизи српској: Доментијан. Теодосије , Дапило н многи други. Немајући при руци н па расположењу литературу о Св. Гори, ге да бисмо могли оцеиити сву научну вредност овога дела, ради