Дело

Д Е Л 0 520 кроз све Француске листове реиродуковао, устао је нротив класичног васпитања. Његова је реч меродавна за свакога. 'Го није реч каквог незналице но етручњака и дубоког миелиоца, који је после дугог иску•стиа ту своју исновест изрекао. БепгаНге вели, да класично васпнтање треба да добивгуу само она деиа, која за то нарочиту наклоност имају, а сви остали заводи да се уреде савремено и модерно. Он упоре1)ује класично ц реално васпитање и изводи којеје васпитање потребније за живот. Он од пр. вели ово: „Зар доктор или правник или филолог за неколико стотина израза треба да изгуби осам или дванаест годипа нггјскупоценијег времена? Зар није боље за то време научити немачки или инглишки, иа тим знањем отворити пут у књнжевност тих народа, чија је књижевност сто на сто богатија од књижевности старих народа.“ Ради бисмо билн кад би овај чланак био цео нреведен на српски, јер је врло погодан за прилике мла!)ИХ народа, па и за наше данашње прилике, кад се и у нас почела заводити класична гимназија. Археолошка истражнвања. — Научно путовање Успенскога директора руског археолошког института у Цариграду, трајало је месец и по. Усненски у пратњи Миљукова проФесора московског института, цронутовао је вилајете солунски, битољски и косовски. Њихова археолошка истраживања била су особито нлодна у околини нреспмнског и охридског језера, као и у кази приленској. Он је ироучио приличан број споменика од велике историске вредности. Ноходио је многе манастире, иретурио њихове библиотеке, узео је рукопнсе које је тамо налазио и многе је ФотограФпвао. Да поменемо између осталих једно јеванђеље из VIII века, историју прошлог века манастира Москопоља (Албанија), који су врло важни с историског гледишта. Он је такође Фотографовао више споменика и осталих предмета од велике архсолошке вредности. Сада се директор руског археолошког института бави класиФиковањем ресултата својих нроналазака и снрема о томе извештај, којн Ке изићи у једној свесци часописа институтског. Овај ће извсштај бити украшен стотнном ФОтограФија. Дело ово изиКи Ке у месецу октобру ове године. Овај часопис института излазиће од сад у свескама три пута преко године у место један нут.^ Лихачев, проФесор универвитета у Иетрограду. и чувени руски археолог, отнутовао је у Свету Гору, да нроучава старе иконе сачуване у ризницама разних тамошњих манастира. Археолошки скуп. — Археолошко друјитво у 1\ијеву нриређује у јулу и августу 1899 године велики словенски арх. скун са изложбом у Кијеву. На тај 1>е скун бити нозвани знатнији слов&нски научници, где ће читати реФерате на своме језику. Стари српскн споменик. — У Мухпшинонићу, на десној обали реке Босне, наћен је знаменити српски историски сиомепик из 1203 године. То је натпис на камену срнске нравославне цркве, коју је подигао бан Кулин. Натпис је истесан ћирилским словима а написан чистим српским језиком. УМЕТНОСТ Новн . омади. — Позоришно друштво „Синђелић1* завршило је 1 августа своје иредставе у башти „код Коларца.“ Изме1)У осталих нредстава било је и неколико нових комада, већином од чланова те дружине, као што су: „Живот на другом снетуи и „Разбојник Бркић.“ Ови комади немају скоро никакве књижевне вредностн. РАЗЛИЧНОСТИ Предавање. — Милован Р. Маринковић, управник управе Фондова, држао је 29 августа предавање „код Коларца“ каналпзацији Београда, у коме је говорио како би се ово питан,е могло у нас већ једном репшти. Нредавање је било одлично похо!,ено. ЛИЧНИ ГЛАСОВИ Допутовао. — Др. Иван Шишманов, ироФесор Бел. Школе у Софији, допутовао је у Београд. Шишманов је један од одличних научника бугарских а нарочито се бави етнограФијом. Дошао је у Београд да се упозна с нашом етнограФском литературом и да прикупи гра!,у за проучавање утицггја, који је Србија имала на Бугарску. Проф. Вајганд. — Лајпцшнки проФесор Вајганд, којц је ирошле године држао предавање о Маћедонији и народима у н.ој. нропутовао је овог лета по источној Србији и западној Бугарској у циљу проучавања етнографских особина тих крајева. Пема сумње, да ће овај „учени“ нроФесор и овом приликом бити пристрасан у свом ироучавању. -ј- Ђенерал М. Г. Черњајев.— 4. августа телеграфска жица саогиитила је тужан глас, ,\а Ј'е у Петрсграду умро у својој 70 години 'Бенерал Михаило Глигоријевић Черњајев. Тај је глас нотресао свако српско срце; изазвао је сузу у сваком српском оку. ЈБегов јс живот бпо тесно скончпн са судбином српекога народа у српско-турском рату 1876. године. Кад је Србија објавила рат Турској, дошао је из Русије ђенеоал Черн.ајев да иомогне брпћи својој у борби за народну слободу и независност. Још пре тога Черњајев је изишао на глас у својој отаџбини као велики ратник и војсково!,а.