Дело

62 Д Е Л 0 моралиста ишчачвао савеснпје сваку његову ваблуду. него какав рођак. Тако је г*ђа Бјутпница показала сасвпм породичко ннтересовање и ноФнавање целога жптпја Родена Кроле.Знала је до ситпнца све у распрн са капетаном Маркером, у ко.јој Роден бејаше крнв у почетку, а на свршотку и убн капетана. Знала је н то: како је несрећнога Лорда Дувдела чија се мати настани у Оксфорд, да сина лакше васппта, којн јој нпје нп знао шта је то карта док ппје у Лондон дошао, како је њега изопачио код „Кокосовога Дрвета", н учнпно древном пијаннцом, па му још дпгао четпри тисуће Фуната, опај гнуснп развратник н упропашћнвач младежп, Роден. Веома је живо и до ситннца оцртала беду, у којо.ј су грцале толике нородпце у нровннцијн, које јс он уиропастио, којима је спнове увалпо у убоштво п бешчашће, кћерн, којнма јс срећу убио. Она познаје јадне занатлнје. које је до банкротства довело његово лудовање, и како их је он лолскп и подло заваравао; како је грозно лагао своју тетку, какве мало ко има, н како .је силно њено пожртвовање нросто на просто незахвално нсмејао. Она је ово све мало но мало саопштавала Мпс Кролеовој, тако да .је она то морала све потанко дознатп. Она је осећала да јој .је дужност, н као хрншћанцн, н као мајци , тако да чинн. Ннје имала нп мрве сажаљена, нитн је ишта грнзло, кад је њен језнк жртву јој онако млавно. Не. Врло је вероватно: да је она мислила, како јој је то дело похвално и ноноснла се са одлучности, којом га је извршила. Да: реците што хоћете, алп нпко се неће вештпје бацптн блатом на характер једнога човека, него рођак. Што се тпче овога бедника, Годепа Кроле. прнзнатн се мора: да .је за његову осуду доста бпла права истина, а сви измнш.Бенп скандалп од сгране његовнх прпјатеља савршено су билп нзлпшнн. II Ревека, сад већ као рођака, потиаде сасвим под СФеру срдачнога истражнвања г-ђе Бјутннпце. Ова неуморна изналазивачпца истпне (издаваше строгу наредбу: да се нико не пустп са пнсмом од Родена) узе кола Мнс Кролеове н одјезди својој нскадањој нрнјатељнци Мпс Пннкертоновој у Мннерва Хаус, Чизвик Мал, којој однесе страшну всст: како је капетана Родена обрлатила Мис Шарпова, а од којс доби разне занпмљнве податке о рођењу и пређашњем жпвоту овс ра:и увернаите. У пријатељице великога лекспкограФа било их јс у нзобнљу. Мис Џемајми се наредн да донесе свежањ прпзнаппца н пнсама учитсља цртања. Једно је писмо било нз затвора, којега је бпо доиао за дуг. У њему је молно за аконто. У другом је било много захваљивања што су леди у Чизвпку прпмпле његову Ревеку. Последње писмо несрсћнога веиггака било је оно, у којем је са самртпнчке постеље преиоручивао своје спроче заштнтп Мпс Иннкертонове. Бнла су ту н детиња нпсма н молбе Ревекине у тој збнрци, кад је молила за номоћ својему оцу, нли нзјављивала на њој своју захвалност. Нема бољих сатира у Тржпшту људских таштнна, него што су можда ппсма. Узмптс свежањ писама својега драгога прнјатеља, од пре десег годииа, својега драгога прнјатеља, којега вн сад мрзите! Раз*