Дело

ТР/КИШТЕ .ЂУДСКИХ ТАШТИНЛ 61 седела у наслоњачн до кревета не одмичући се. У опој помрчини (због спушгених завеса) њене очн чисто засијају, кад би као мачка пошла по собној сомотској застирци. Ту је тако Мис Кролеова лежала доста дана; г-ђа Бјутиница читала јој је нобожне књпге. За дугих , предугпх ноћи морала је слушати дозивање стражара и пуцкарање жишка у кандилу. Управо око поноћи би јој дошао опрезни апотекар. После тога би остајала на надзору сјаЈннх очица г-ђе Бјутпнице илн оне страшне жуте светлости, која се по патосу разлнваше од канднла. II сама би Хигија посрнула под овом регулом, а како не би ова стара нервозна жртва. Казали смо већ: да је овај честити становнпк Тржишта људских таштина за својега здравља и расположења пмао тако слободне појмове о религијп и моралу као и сам Мопзјеиг Де УоКаЈге. Али кад би пала у иостељу, болест би јој погоршавао силан страх од смртп, а па лицу бп се познала малодушност овој маторој окорелој грешнпци. У Једном роману пикако није место беседама п побожном размишљању, те нећемо (као што пекн савременп приповедачи чпне) даривати публику тпме, кад чнталац плаћа само за комедију. Али, да и не моралишемо, свакому може лако сппути ова нстина: ова галама, тријумФ, смех, п веселост на Тржишту људских таштина, која се видп јавно, не улази н у приватан живот; њега често давн ужасна потиштеност душевна. а кад кад и горко кајање. Сећање па најпомодпнје одело и сјајне балске победе за врло ће мало врсмена тешити изанђалу лепотицу. Болесна епи курјеца тешко да ће заголпцати некадање сјајне гозбе. Можда ни државницима у нзвесно доба пије толико иријатно размишљатп нн о својпм најсјајнијим успесима. -Тучерањи успеси н задовољства, кад је у изгледу извесно (као н неизвесно) сутра, о ко.јем морамо сви једнога дана рачунатн, своде се на врло малу цену. 0, браћо са прапорцнма на капи! Зар не дође иикад тренутак, кад се неко од нас засити церењем п нревртањем. н звецкањем прапораца? Менп је, драгн друговн п пријатељп, задатак: да нрођем са вама кроз Тржиште ово, да разгледам дућане н преставе по њему, на да се на послстку дошавшп кући са те праксе п весеља предамо потпуној бедп. Да је у овога мојега беднога мужа оно на раменнма глава. како бн он сад користап био овој несрећиој маторој ледн — говорилаје г-ђа Бјута Кроле. — Он бн јој нзмамио кајање за оно претераио слободоумље. Нагнао бн је да учинн своју дужност, да отури онога гнуснога отпадннка, којн је понизио н себе н своју Фамнлпју. Могао бп је навестп да се сетп мојнх мнлих кћернју п она моја два снна, које н треба, а који, уверена сам, н заслужују, да нх помогие свако од рођака. који може. Па, како је мржња на нороке увек корак ка врлннн , зажеле г-ђа Бјута Кроле да усели у душу своје заове гнушање за све многобројне греховс Родена Кроле, којпх јс његова стрина саставнда п нзнела чптав каталог што би могао номоћн да се осудн читав батаљон младих оФицнра. Понузне ли човек у својем ионашању, ја не знам нма лн кога, којн он то