Дело

и иза њихоннх деђа. ако само мнелнте да је ту пута да онн то све н чују. Не пропуштајте ни једну прн.шку депу реч рећи. II као шго Колнпвуд никад није прошао поред незасађена места у својем нмању, а да не нзвади пз иазуха лшр, н не посеје га , тако и вп чпните са својим похвалама у жпвоту. Један жирић не кошта ништа, а од њега може нзаћп ваљана јапија. Једеом речи: док је Роден Кроле бно у мнлостп, свн су га преко воље слушали; кад је иао у немплост, ннкога пнје бнло да га сажалп. нпти да му иомогне. Кадјег-ђа Бјутпнида нредузела командовање у дому Мпс Кролеове, све је жпво у њему било радосно дп ради под таквпм вођом. очекујућн свестрапо уноређење од њенпх обећања. њепе велпкодушности н њене слаткоречнвости. Г ђа Бјутиннца није ни из далека мисднла да ће Роден после једнога пораза сматратн себе као савршено унпшгена. Она је лепо зпала да је Ревека и способна н духовита и одважна жена те се неће предатн без борбе. и осећала је, да се она већ спрема за то, те је непрестано бнла на опрезу од напада, мине, илн нрепада. На нрвом месту, н ако јој је град у рукама, да лп се сме ноуздатн у главнога му становника? Хоће ли Мис Кролеова сама пздржатн; н да лп она у потајн не желп да опет види одбегле непослушпике ? Она волн н Родена н Ревеку, која је забавља. Г-ђа Бјутиница ннје могла од себе затајитп: да матору госпођнцу нико не уме онако разоноднтн. — Певање мојпх кћерпју, носле Ревекинога, било би јој несносно — ирнзнавада је у себи искрена попадија. — Кад би Марта и Лујза дуетирале, она бн отншла на спавање. Џимовн укрућенн ђачкн манери и Бјутово све једно те једно, све само о коњнма н исима увек .јој је бпло досадно. Да је новедем кућн мојој на све ће се нас надуритп п побећи, то зацело зпам: а могла бн заиасти опет у канџе онога гнусногаРодепа н оне ирнсојкиње Шарпове. Међутим, впдпм да је веома слаба, н за неколнко недеља неће моћн излазитн. За то време ваља нам смислнкн какав план, да је заштпгнмо од тога нспоштенога света. II пре, док је куд п камо здравпја бпла, нека јој само ко рекне: да јој нпје добро, пли да бар тако пзгледа, ова би матора леди дршћући одмах послала по локара. Смем слободио рећи да јој је било врло ружно иосле онога изненаднога догађаја у иородицн, којп би лако нотресао и МК010 јаче жпвце, него што су њсни. Бар је г-ђа Бјутиница држала е јој .је дужност обавеститн п доктора и апотекара и оне што јој чнне друштво, п слуге по кући: да је Мпс Кролеове стање врло критично, н да им ваља свпма слошке прионутн. По ул.чци је посула сламу до колена, а г. Болу је омотао звекир на вратима у криу. Настојавала је да лекар долазп два пута дневно, а кљукала је болесницу лековила свака два часа. Кад би ма ко ушао у собу сгала бп шиштати иссс гако грозно, да се бедна Мнс Кролева у постељи стравпла. одакле је морала. кад год иогледа, видети. округле очпце г-ђе Бјутнннце, како у њу помно гледају, док је она сама