Дело

тржиште .ђудских таштинл 59 хгх гла^а 31ис Кролеова на нези Видели смо већ како је г-ђа Феркенова, служавка г-це Кролеовет сматрала за своју дужпост обавестити о свакојем догађају г-ђу Бјута Кроле у Ректоријп, чпм бп се ма шго знаменито догоднло. А казали смо в<“ћ колико је иовер.Ђива н пажљива бнла ирема њо.ј г-ђа Бјутпннца . као> према иовереннци Мис Кролеове. Опа је била и милостива пријатељица Мис Бригзовој, другарици, а ове добро расположење оспгурала је себп масом оних знакова иажње п обећања, што веома мало коштају а толико су пријатни и од вредностн за онога, којему се даје. Свака паметна домаћпца зна каква су та обећања н колнко укуса даје зачпн тај пајобпчннјем домаћем укусу. Ко бејаше она.ј звекгн шго рече: ,лепим се речима не може замаслнти пашканат* ? Половина друштвенога пашканата подпоси се и за јело угоднпм чини само номоћу ге запршке. Као што је бесмртнп Алексис Соаје умео направнти лепшу суну за пола пенна него што би какав незналнца кухар умео направити од толико кила меса и зелени, тако вешт мајстор протури лепше мало простих н допадљивих реченица, него што учипи какав клнпан са масом учињених већ добара. Ми баш зпамо да стварна доброчинства извесне стомаке ослабе; док их већнна вари у лепим речима, па жудно све вишепшчекује. Г-ђа Бјутинпца је врло чесго говорила и Бригзовој ц Феркеновој колпко нх снлно воли, и шта би она урадила за тако одличне и одане пријатеље, да је само стања Мис Кролеове, да јс код оне две бпла на великој цени, и толпко су јој биле захвалне и верне, као да нх је г-ђа Бјутиница бозна чнм обдарнла. А Годен Кроле, како га је и онако дао Бог груба н непажљива, никад није ни иокушавао прндобптн за се ађутанте своје гетке, него је еасвнм отворено ноказивао колико пх слабо ценн. Нагнао је Феркенову једном да му скнда чизме. Слао је по кпшп да му нзврши неке тричаве поруке. Ако би јој каД н дао коју гвннеју, то би јој бацио тако, као од беде. А како је његова Тета терала шегу са Бригзовом, то се и капетан на њу угледао, па јој добацнвао шале голнко деликатее , колнко тоиот његова иарипа, Међутнм је г-ђа Бјутиница пнтала њу свуда, где се тпцало укуса н недоумпце, днвпла се њеној појесијн п на тисућу начнна љубазношћу н учгпвошћу доказивала јој колнко је цени. Ако би Феркеновој учнннла какав било дарак, од иеколнко десегака, она би то пропратила са толпко комплнмената, да се тај цени дарак претварао у златан V очима ове захвалне служавке, која је, у осталом, очекпвала велике корнстн од онога часа, кад г-ђа Бјутпннца наследи то нмање. Са пуно нажње пзносе се ова два разна ионашања ради свега. којп тек што ступа у живот. Ја тпма велпм: хвалнте свакога: не енебивајтесе, него крешнте похвале право у брч оннма, ко.ји пх желе. а то чпнпте-