Дело

58 Д Е .1 0 говом добротвору. Кад јс тако мало срцу олакшада и нз.шда доста своје гуге, онда се он усуди тражнтн да се видп са Амадијом, која је но обнчају бида горе у својој собн, а коју мати доведе уздрхтаду низ степенпце. Амалпја је нзгледада тако страшио, н тако жалосно очајна, да се честнтн Вн.ђсм Добен преплашн, кад је виде, н прочита најкобније знаке на њену бледу, укочену лнцу. Пошто је с њпм иробавпла мннут нли два, пружи му онај пакет иа му рече: — Подајте то капетану Озберну, молпм вас, и, и, мислпм да је здраво, н од вас је то веома лепо што сте дошдн да нас впдите, а овде нам се у новој кући веома допада. II ,ја. ја морам пћи горе, мати, јер мп није добро. Уз то се поклони, насмеши и оде јадно дете. Одводећп је баци мати страш.Ђив поглед на Добена. Овому честитому момку нпје то бидо потребно. Та н он је њу за то волео. Неописана туга н сажаљење и страх павадпше на њега и ношто се с њом видео, он оде одатле, као да је сам свему томе узрок. Кад чу Озберн да је он њу видео, стаде га силно н плашљиво нспитпвати о том јадном детету. Како јој је? Како је нзгледала? Шта је говорнла ? Другар га узе за руку п загдеда му се у очн. — Ђорђе, на умору је — рече Внљем Добен, п даље нпје могао нп речи. У малој кући, где су сс Седлејевн склонилп, сву је послугу чннило једно буцмасто девојче из Ирске. Узалуд се оно нре неколнко дана старало да разгали Амалпју. Ова је била толнко ожадошћена, да није одговарала, нити је изгледало да обраћа пажње на покушаје оне у њену корнст. Четпрп часа после разговора Виљемовог са Ђорђем, ова слушкиња дођс у Амалијнну собу, у којој је ова но обичају чамила над онпм иисмима, јединим јој благом. Девојка се емсјала враголасто п весело, покуша обратпти на се пажњу Амалнјину, али ова .је ипак не опази. — Мис Кма — рече девојка. — Ево ме — речс Ема, а не ногледа је. — Писмо, писмо! Дошао неко, донео нсшто. Ново ипсмо. Оставите сад та стара, не чнтајте их више. Она јој пружи писмо, којс Ема узе н прочита. Писмо је гласнло: „Морам те видети, премила Емо, премнла љубави, премила жено моја, дођи мн.м Напољу су билп Ђорђе и њена матп н чекали, док је она читала ннсмо.