Дело

ТРЖИШТЕ ЉУДСКНХ ТАШТИНЛ О I прстен, сребрни ножпћ. које јој је још дететом покуповао о једном вапгару: златан ланац са праменом његове косе у медаљону. — Сад је све свршено — рече он уздишућн уз горко кајање. Иогледај, Внљеме; можеш читати ако хоћеш. Уз то је ишло и пнсамце од пеколпко редп, којс је гласнло: „Отац ми је заповедно да вам вратим ове дарке, које сте мн у срећнијнм даннма псноклањали. Ја вам ово последњп пут пишем. Мислпм дг п вп осећате, као и ми сами, удар, којп је нас иостигао. II ево вас ја ослобођавам обавезе, у којој сте били до сада, јер је у овој пашој бедп постала пемогућом. Уверена сам, да вн нисте умешани у то, нити у грозна сумњичења г. Озберпа, које нам је најтеже подпоснтп. Збогом! Збогом! Молим се Богу да ми да снаге да подпесем ову н остале несреће. а вас да благословп.“ А. „Често ћу свнратп на клавиру: на вашем клавпру. Само сте ми п вп моглп послатн. “ Добен је био здраво меканога срца. Њега би увек ражалнло, кад бп впдео жене п децу у невољи. Срце му је пуцало прп помисли: да сад Амалнја цвпли усамљена. На њега наиђе осећање, које бп свакп, кому је воља, назвао не мушким. Он се клео свим на свету: да је Амалпја анђео, а па то Озберн пз дубине душе рече: да. Он сад ту развезе целу њихову хисторију од детињства, па до тога дана и то тако лепо. тако напвно, тако чаробно иросто и са нуно иеизвештачене љубавп. Па каква штета сад све то пзгубити; што је било већ његово, па га не умео цешгги! По главп му се гомилало стотинама домаћпх пригода, у којнма свима оп виђаше њу лепу п добру. Сам иак оп порумене од стида и гриже, као да је та успомена његова себичњаштво п индиФерентпост толпко издвојила од онс савршене чистоте. У тренутку се заборавп на све, п на славу, и па рат, п ова два прпјатеља разговарах} само о њој. — А где су оии садаУ — упита Озберн после многога разговора п дугога ћутања, а, буднте уверени, п са много стида, шго није пошао за њоме. — Где су сада? Овде нема адресе. Добен јс знао. Он је не само послао клавнр, него п писао пнсмо г-ђи Седле и молно за допуштење да нх посетн, п видео их је, п њ\ I Амалпју, јуче, пре него што је сишао у Четем. Шта више, он је собом донео п опроштајпо пнсмо н она.ј пакет, што .је овога толпко потресло. Овај добрп момак затече г ђу Седле иотпуно расположену д;. га примп, и јако узбуђену са донесепога клавпра, који јс но њеном рачуц\ зацело гБорђе иослао, а то је бпо знак пријатељства од његове стране. Капетан Добеп нпје нсправљао грешку честнте ледп, него са пуно саучешћа саелуша целу историју патње и несреће, сажаљевао језагубпткси лишења, а сагласио се у куђењу свпрепога поступка Џона Озберна према њс-