Дело

Д Е .1 0 колегама по оружју, да се и онп умеју такоЈуначки боритп, као и вегерапи са полуострва, н да љута грозница из Занадне Ннђије није убнла сву њпхову срчаност н јунашгво. Стабл и Сиуни су држалн као у воску да ће добити капетанство без доточннх такса. Г-ђа мајорица 0’Дауд држада је. да ћс се још пре свршенога похода (куда ће и сама ноћн) већ потписивати г-ђа пуковниковица 0’Дауд С. В.1) Као и сви, тако су били усхићенн и наша два нријатеља (Добен п Озберн), и то сваки на сво.ј начнн, Добен тихо, а Озберн бурно и одважно, готов да чинп своју дужност п стече свој део у части п одликовању. Услед онпх вестп наступила је таква узбуђеност по свој земљи н војсцн, да су се прнватне ствари биле забациле. гБорђе Озбери, тск постављеои канетан, толико се занео око сирсмања за одлазак, којп јс био на прагу, п чежље за даљим унапређењсм, да се сад слабо обзпрао на друге неке око.шости, које би га у неко друго, мпрнпје доба ин тересовале. Прнзнати нам ваља, њега није много тиштала пропаст Седлејева. Он је иробао своју нову униФорму, која му јс особито лепо стајала и то баш онога дана, када су се нрвн иут састали поверпоци иесрећпога старога џентелмена. Отац му је нрнчао о безбожном, разбојничком и постидном понашању старога банкрота, иодсетио га шта му је рекао о Амалији, као п то: да су љихове везе за навек раскинуте. Тс му јс вечери дао иодобру суму новаца да илати одело и еполете којс су му тако доликовале. Његовому лакорукому спну биди су новци увек од потребе, п оп пх јс примио без и једие речи. Продајне су објаве већ биле на кући Седлејевој, кад јс он иролазпо поред нстс те куће, у којој је толике срећие часове нроводпо. Он их је у пролазу могао видети како се беле оие ноћи, кад се у стан враћао. За Амалнјом н њеним родптељима су сс дакле затворпла за навек врата тога удобиога дома. Где лн су се опи сада склоенлн? Њега је веома јако потресла њпхова пропаст. То вече је био врло меланхолнчан у кавани код „Слотера,* па је много пно, да је то н друштво му оиазило. Наскоро му дође .и Добсн п опомену га што толико пије, шго је он, како сам вељаше, чннно само зато што је веома нерасиоложен. Али, кад му другар стадс постављатп невешта питања, и кад га зиачајно занпга: шта је ново, Озберн савршсно одбп сваки даљн разговор, иризнајућн да .је страшно расејап п песрећан. После три дана Добен застаде Озберна у његовој соби у логору: главу наслонно на сто. око ље много хартнја. Млади је капетан зацело био веома исрасиоложеи. — Ето, погледај! Замисли, иослала мп неке ствари, што сам јо.ј их ја дао, неке проклете доколпце! Ту је био пакет са познатим рукописом на љему п пекс ствари: Вптез ордена Купатила. Пр.