Дело

ТРЖНШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА о5 — Ја да њу узмем! — убрзи канетаи а иоцрнене до ушију. — Ако ви тако брзо изгусгнрате н мењате, моје госпођиде, зар вн мнс.шге да је н она таква? Да се смејете њој, да нсмевате тога анђена! Сад вас она не може чути, а у великој је беди н несрећп, не засдужује да је исмевате. Продужи шалу, Ана. Тн си и онако домишљанка у Фамидијн, а то осталима годи. — А ја ти, Виљеме, опег кажем: нисмо V логору — приметн му Ана. — У логору! Зевса мн. баш бих желео да ко тамо изусти оно што сте вп овде — раздера се овај разјарени бригански лав — Желео бих да ко тамо и беле прослови противу ње, Јуиитера мп. Алн .вуди тако не зборе; само женскадија, кад се састане, грди п оговара. Та, де, не мојте сад ту плакати. Ја само велим да сте вас две, две гуске — рече Нпљем Добен, вндећи да се очи у Ане зацрвенеле, п да се отпочеле наводњавати по обичају. -- Па добро, добро де; нпсте гуске: лабуди сте, нли што било тако. Само, само, оставите ми Мис Амалију Седлејеву на миру. Никад дотле мати н сестре Виљемове не чуше о толпком заузимању његовом за ту малу кокету п намигушу, и све три бејаху мишљења истога. Најзад се побојаше да се она не закачи за другога њеиога обожаваоца н капетана, ношто је са Ђорђем прекинула. На то су слутиле ове девојке без сумње по својем искуству, илн боље по својем сонственом схватању правога и неправога (јер дотле нису имале прнлнке ни проспти се, нитн загледати се у кога). — Хвала Богу, мама, што је батаљону наређено да оде, те ће брата бар та оиасност мимоићи — говориле су сестре. А то је н било. II тако је Француски цар ушао да одигра своју улогу у овој домаћој комедији Тржишта људскнх таштпна, коју мц сад иредстављамо, а која се иикад не бп догодила била без утицања ове узвншене неме особе. Оп је урнисао Бурбонце и Цона Седлеа. Зато што је он дошао у своју престоннцу, скочпла је цела Француска да га ту брани, а сва Јсвропа да га пстера одатле. Док су се Франпузи клелн њему на верност на Марсовом По.ву, око његовпх орлова, дотле се четпрп моћна јевропска непријатеља му кретаху на велики сћавзе а Га1д1е.л) Један од тих непријатеља била је и брнтанска војска. у којој су бнла н наша два јунака Капетан Добен и капетан Озберн. Јунаци — тога батаљона одушенљено н са ионоситим задовољством примпше вест о Наполеоновом бсгсгву и пскрцавању. Од пуковннка до ашчије у батаљону све испунн нада н амбицнја п патриотско беснило. шта ће лако разумети сваки који познаје тајјуиачки кор. Оии, сваки за свој рачуи, бејаху захвални Францускому цару што је замутпо јевронскп мир. Куцнуо јс час, за којнм је— тај батаљон тако жудио, да покажу својпм ’) Лов на орлове. Пр.