Дело

64 Д к .1 0 ослободити је ее првом згодиом црпликом која дође. Вредие жеве, украс. евојега пола, оне што знају еве што кому треба, боље него онај што му треба, вама ин на памет не пада каква домаћа буна, илн други слнчан екстремни рееултат вашс прстеране власти. Ето, на пример, г-ђа Бјутинпца, нема сумње у најбољој намери, просто да останс без душе од силне несаинце, пејела, неизлажења на чист ваздух, а све због својс болесне заове; она је толико била убеђена у претерану слабост маторе девојке, да је већ скоро гурала сама у сандук. Она указа на евоје пожртвовање и његове рссултате всрному апотекару, г. Клемпу. — Вала зацело, драгн г. Клемпе, ннсам пожалила труда, да нашу драгу болесницу опоравим, коју је незахвалност њенога братанца довела до болесничке иосте.Бе. Пнсам се плашила своје личне неугодности, нп пожртвовање јој себе саме отказала. — Мора се иризнати, да је ваша оданосг била за див.Ђење — рекао јој је на то г. Клемп уз дубок поклон — али... — Од кад сам дошла, око на око нисам чпсто склоиила; осећању дужностп сам се жртвовала. Кад је мој јадни Џемс био у богпњама, мпелнте да сам најмила коју да бдц над њом ? Не дао Бог! — Ви сте, драга гоепо, то чинили онако, како чини оддична матп, најбоља међу матерама; али .. — Усуђујем се, и као мати у јсдној породпцп н жена енглескога свештеннка, мнслити: да сам нотпуно на правом путу — рече г-ђа Бјутинпца ведро, као свако добро убеђоно створење. — II, г. Клемие, догод мп даха траје, никад, пикад нећу стуквути пред својом дужношћу. Другп еу могли ове седе косе свалити у кревет, али је ја нећу никако нанустити. (Ту она показа руком на лажну косу, кавене боје, што јој је ста јала у облачионици о клину). Ах, г. Клемпе! Све се некако бојим, да ће зацело овоме болнпку ваљатн толнко нсто духовне, колнко и медицинеке утехе. — Шта баш хтедох прпметпти — још је једном прекиде одважни Клемп — шта сам баш хтео приметитп, драга госно, кад се оио вп пзражавате о осећајима, који вам толнко части чпне, било јс ово: по мојем миш.Бењу, вн се без потребе толико узнемнравате око наше драге пријате.Бице, н сувише раскошно расипате својс сонствено здрав.ве око ње. — Положила бих ја живот свој са своју дужност, бнло то за којега члана у породици мојсга мужа — утачс се г-ђа Бјутиница. — Да, госиођо, ако би било иотребе. Али нама нпје потребно правити од г-ђс Бјуте Кролса мученицу — рече Клемп галантно. - II ја и др. Сквплс бриж.Бпво смо п са највећом зебњом носматрали стање Мнс Кролеове, како већ лако можете замислити. Мн види.мо, да је духом клонула н постала нервозна; нотреслс су је нородичне нспрплике.