Дело

ТРЖИШТЕ .ЂУДСКИХ ТАШТИПА 05 — У паклу ће горети њен братанац — повика г-ђа Кроле. — Потресле је. А ви дођосте, драга госпо, као анђео хранилац, прави анђео хранилац. уверавам вас, да јој олакшате терет грдне несреће. Ну, ја и Др. Сквилс држпмо да њој није тако зло, да мора остајати непрестано у кревету. Она је клонула духом; алп ово ће затварање пре припомоћи томе клонућу. Њој ваља промене, свежа ваздуха, веселости, најдивнијих лекова у Фармакопејп, — рече г. Клемн и смешећи се показа своје беле зубе. — Наговорите је да устане, драга госпо; извуците је из ностеље и чаме; нагнајте је да се извози овда онда. Ово ће вратптп руже и ватим образима, ако смем то рећи г-ђп Бјута Кролеа. — Али ако би случајно видела у парку онога гнуснога братанца, за кога знам да се свакодневно извози са оном ороспијом његовом — речег-ђа Бјутнница (упустивши мачку саможивостп кроз ограду скривања) могло би је то опет свалити у кревет. Не мора она нзлазити, г. Клемпе. Она не треба да пзлази, догод сам ја поред ње, да је чувам. А што се тиче мојега здравља, шта то чинп? Ја га радо дајем, сер. Прпносим га на жртвеник своје дужности. — Али, верујте ми, госпо — поче сад г. Клемп не околишећн ја не могу стајати добар за њен живот, ако она остане овако затворена у овој мрачној соби. Толико је нервозна, да је нц данас вшне не можемо тако оставитц; а ако баш желите да јој Роден Кроле остане наследнпком, кажем вам све отворено, да ви на овај начнн тому најбоље помажете. — Боже мој! Зар је њен жпвот у опасности ? — повика г-ђа Бјутиница.' — Како то, г. Клемпе, што ми то раније не рекосте? Прошле поћи саветовали су се г. Клемп п др. Сквилс о Мпс Кро леовој п њепом случају (при чаши вииа у дому Сер Ланена Уарена, којега жена тек што није обдарила п тринаестнм даром у Бога). — Ала је ово нека Харпнја,1) оно женче из Хемпшера, Клемпе, што је снопало стару Мис Кролеову! Ама је ово мадерско! — рећпће др. Сквилс. — Море како слудова Роден да се оженп оном гувернантом! Мора да је било нечега у онога девојчета — на то ће Клемп. — Зелене очи, лепа кожа, лепушкасто лпце, ванредан проФи.1 примети др. Сквплс. — Ето, то је бпло код ње: а Кроле је био будала, Клемпе. — Затуцана будала — одговорп апотекар. — Разуме се, сад ће га матора на страну — рече Др. Сквиле, на додаде после мало ћутања: — Ту ће се нматн шта драти, је лп? ’) Нагруја ("Атсрша) митолошка чудовишта *по Илијади наносиле л.удима брзу емрт) са женским лицем, Телом од јастреба, ушима медве!,им и савијеним оштрим ноктима. Харпије су све грабиле или каљале. Пр. Дело XIX 5