Дело

/ 66 Д Е Л 0 — Не бих ја уступио тај доходак нп за две тисуће Фуната стерлинга — насмеја се Клемп. — Ако стаие и да.Ђе чепатп око ње она Хемишерка, довршпће је за два месеца, мој голубе — рече Др. Сквилс. — Она стара доброједе, нервозна, са лупањем срца; са навалом крвп у мозак; једна капља н она ти дуну. Дижите је, Клемпе, пзводпте је, али још за мало, па је све свршено са ваше две тисуће. На тај је мпг. г. Клемп онако искрено разговарао са г-ђом Бјута Кролеа. Пошто је стара Мис Кролеова бпла сад у њеној власти, у постељи, то је г-ђа Бјутпница многократно иаваљивала на њу, да измени завештање. Алн чнм би јој се тако што напоменуло, спопадао бн Мис Кролеову луди страх од смрти, те г-ђа Бјутииица увиде, да њеном болеспику ваља повратитп здравље н добро расположење, па тек оида да има наде, да ће достићи свој нобожнн цпљ, који јој је нред очима. Једино место, где се могла иоуздати, да се не ће срести са Родепом, било је црква, али то неће ни мало занимати Мис Кролсову; то је лепо знала, — Онда морамо обнћи наша дивна лондонска предграђа; чула сам, да ништа на свету није тако пптореско — мпслила је она. Тако се она одједиом заинтересова за Хемпстед и Хорисе н нађе да је за њу Далеч веома дражссан. Она снодбн своју жртву V кола, па са њом право ка тим пољским местима, прекраћујући те омање излете нричањем о Родену Кроле п његовој жени, н надовезујући све што би могло ојачати њеио гнушање на тај неваљалп пар. Можда је г-ђа Бјутиница узалуд толико затезала замку. Јер и ако се свим силама трудида, да што јаче завади н раздвоји иенослушнога братанца са тетком, опсг је сирота болесница мрзела и љуто се бојала, своје мучнтељке, и паштпла се да је сс курталшпе. За кратко време она се јавно узбуни против Хајгета и Хорнсеа. Хтела је ићи у парк. Г*ђа Бјутпнпца је знала, да ће се тамо срести са одвратним јој Роденом, и погодила је. Јсднога дана баш у кругу ето тн њима у сусрет Роденовога кабриолета.*) До Родена седи Ревека. У непријатсљским пак колима Мис Кролеова на својем обичном месту, с. леве јој стране г-ђа Бјутиница, а ирема њима Мис Бригзова н пудла. Био је то нервозан моменат, и Ревекнно срце силно залупа, кад познаде кола. Кад се кола мимоилажаху, она бејаше склопила руке и молећпво и одано гдедаше у матору госнођпцу. Стресе се и Роден и поцрвене до ушију. Једино им се окрете стара Бригзова и жпво промери својим круппим очима своје некадање познанпке. Мнс Кролеове капа бејаше решљиво окренута на другу страну. Г-ђа Бјутиннца се случајно тада баш била заиграла са пудлом, тепајућн јо.ј као каквом детету. — Све је свршено, Зевса ми — рече Родеп женн. *) двоколнце. Нр.