Дело

■1>РЛЊА ИАЛАЦКИ 69 би ли се и у нас очувала јака и здрава свест о раду и о значају оваквих великих људи. који су. радећи за свој народ. и за Србе радили! I Нсторија је северо-западних Словена историја борбе словенскога света са германским: у тој је борби срећа била на страни Немаца. Све. што су у доба сеобе народа изгубили. Немци су у историско доба повратили — на тптету словенских племена. ГГошто је сатрвено Словенетво у Полабљу и у балтиском нриморју, ред је дошао на чешка племена. да се ухвате у коштац е немачком најездом. 'За несрећу њихову. у доба те најезде. истом се стварала, из више племена п жупа. јача државна организација, баш кад је ваљало одбити немачку најезду — и судбина чешке државе би уплетена у унутарњу историју немачке царевине. Пз политичкога савеза с немачком царевином, од вазалних односа, т1ешка и Моравска ретко су се и за краће време могле истргнути. Те су политичке ирилике биле од прееуднога значаја и за народност п за културу чешку: у верској и културној заједници с римским н германским светом Чесн су врло рано достигли знатан ступањ културнога наиретка. али у народном погледу били у опасности да се не однароде. Германизацију, чији заштитнпцп беху самп чешки краљеви и племићи, да о римској црквп и не говоримо, познати је хуеитски — црквени реФорматорски нокрет, на народној основп. задржао. омео. али су нотоње исто])иске прилике оиет наставиде дело ранијих векова. тако да је распад чешке — словенске — народностп био само нитање времена — да није настунила нова народна реакцпја у XIX веку. За два века чешке на])одне самосталности (X\ п Х\ 1 не само да је словенска народност бнла повратнла оно. што је за неколнко векова пзгубнла. него је у културном иогледу достигла вео.ма висок стуиањ, да је чешкн народ могао бптн увршћен мећу најнапредније народе јевропске. Али нз6ој> аустриских војвода за чешке краљеве — беше за чешкн народ врло