Дело

Д К Л 0 7(3 моје диеање. Ја ћу се жртвоватн, поеветити овом нредузећу, н никаква сујетна иомиеао нека не обузима дух мој. Кошћушко! — а ово је еве он заииеао потресен читањем живота елавнога пол.екога јунака Кошћушка — ја ћу корачати светим етопама твојим ! II ако ми није допуштено пасати мач на добро евојој отаџбини и народу, није забрањено жртвовати нмање и живот свој. да ноетигнем вредне похвале намере ове.“ У Црагу је Палацкога лепо ерећа иоелужила. Јосиф Добровекн. е којим ее у Бечу био упознао, нађе му прво лекцнје V једног имућног грађанина , а поеле га уведе у круг чешких племпћа, који још ниеу били потнуно отуђени евом народу. По препоруци Добровскога грофови Штернберзи поверише Палацком да за Хормајров „Тазсћепћисћ 1иг уа1ег1апЛбсће СгебсћЈсћ1:е" изради њихову генеалогију (родоелов). Палацки је тај посао на пуно задовољство њихово извршио, на је иоруке еличне врсте добио и од других чешких племића: Чернила, Кинских, Мартиница, Алтана н др. 1827. г. Палацки ее богато оженио. Од тога је доба он етално у Прагу боравио , само ее на дуже или краће в]>еме удаљавао ради научних или домаћих потреба, доцније и ради политичких поелова, које је имао као вођа свога народа. Ми се не ћемо упуштати у излагање његова интимног живота: нама је етало његов рад нашим читаоцима ириказати. Ј1 ако је још малим дететом читао на народном језику књигу над књигама, Палацки није био у почетку васпитаван V националном духу, шта внше у ночетку је био потнуно хладан, немаран ирема народном језику и својој отацбини. Школе у (,'ловачко ј. према њихову ненародном уређењу, ието тако нису га могле извеети на националну стазу , на коју га је проет случај навео. Ја време једне поплаве морао ее у Тренчину од пута задржати. Домаћин , код кога је био на конаку, питао га је да му објасни нека меета у ондашњим чешкпм енисима. Али ни Моравац Иалацки није внше знао од евога домаћпна Словака. Јастиђени лицејац. у коме се ирену нациопално оее-