Дело

Ф1'АЊА ПАЛАЦКИ У врсту издавачкога рада сиада и дело. које је у друштву са ШаФариком издао. „01е акев^еп Оепкта1ег <1ег Ббћпп. бсћеп 8ргасће~ 1840. Главно је дело Палацкога тИсторија народа чешкога у Чешкој и у Моравскоји (ИејЈпу пагос1и сезкећо V Сесћасћ а у Могауе — Сгезсћ1сћ1о уош Воћшеп). Као што је речено, прво је своје дело писао само немачки, али је још 1838.—39., док се у Риму бавио, почео радити чешко издање његово. Тек 1848. угледала је света ирва књига на чешком. Од 1851. хтео је само чешки текст да ради, други нека га преводе на немачки, алн му то не би одобрено, те је он даље наставио прво радити чешки текст, а по њему немачки. Од 1848.—1860. пздао је I, III—IV књ., књ. V. 1 део 1865., 2 део 1867.. књ. II део 1. 1874.. део 2. 1876. Чешка ис.торија Палацкога има све особине свога писца и времена. у којем је Палацки живео и радио. V многим партијама провејава романтични дух народности. којим је п Палацки. као и његови сувременици. био задахнут. Он је у своју чешку историју унео оне светлије, леише погледе на прошлост и стару историју словенских народа, који су. носле Хердерове срећне руке, нашли приступа у сва дела о старој историјн словенској с ретким изузецима (Карамзин и др.). Палацки је идеализовао старо доба словенско са словенском демократијом. стари патријархални живот народни и обпчаје: у његову делу имамо потпун словенски Олимн. као у другнх великих народа. својој историји Палацкп није даље но до 1526.. до битке на Мохачу. дошао. не што му је старост у том стала на пут. него што је он у историји свога народа тражио пдеју или задатак. а државна пдеја аустриска иосле 1526. стоји у вечној онреци с идејом словенском н чешком. као пдеја католичанства што је суиротна идеји хуснтнзма п нротестантизма. Овај ће узрок. којп наводн чешки фнлософ проФ. Т. Масарик, боље приетајати за објашњење, него лп мишљење Мурково. по коме је п Палацкн. као и друге присталице романтизма, радпје обраћао пажњу пернодама средњега века. овоме времену цветања и напредовања чешке државе и њене еамоеталноети. Прп писању нсторије Палацки