Дело

ФРАЊА ИАЈЛЦКИ 87 миљати. Племство у ово доба иолитичких покрета у Јеврони није знало својих права, ни законитих им основа. зато је Иалацки у кући кнеза НГварценберга држао 1843. неколико предавања вишем племству чешком и тако утицао на бгћење политичке свести у њега. После овога било је ирилика да племство није хтело одобрити тражење кредита, кад му се иначе не иоштују права и повластице. Али је и чешки народ мало ио мало снреман за полнтпчки живот, премда му цензура и њолиција нису желеле и овај терет натоварити. Покрет, који је пошао од Филолога, историка и археолога, у ширим образованим круговима доби карактер националног — патриотскога нренорођаја, у главном концент])ованога на одржавању н распростирању чешкога језика и књижевности, и на буђењу народне свести. Патриоти, песници и књижевници већином беху задахнути пат])потским и иансловенским осећајима, саљаху ие само о бол.пм данима свога народа, него и о том, како ће се сви словенски народи ујединити и отиочети играти своју улогу у историји човечанства, која иде ирема њихову броју, љиховој благој и илеменитој природи, према природним нравима слободнога човечанства. Варнице од Фебруарске револуције долетепге и у словенске земље; нарочито аустриским Словенима, које тишташе јарам немачкога п маџарскога ропства. учини се да су сванули нови, бол>и дани: у Прагу. ГБубљани. Загребу, Новом Саду н Карловцима, Турч. Мартину народна свест нлану сјајним пламеном. који је у словенском кремену очајао... И пошто су проливени потоцп к])ви, Словени добише још једну прилику више да сазнају шта значи ^аусгриска захвалност.и 1848. год. иставила је Палацког на чело чешкога народа. Противник свакој реакцији н ])еволуцији, Палацкн још у почетку самога покрета гледа да догаћајн иду иравнлнпм током. договору е чешком п немачком ннтелнгенцнјом Палацки сазва збо]) нреставника чешке п немачке народноетп. који се изјасни за једнакост обеју народности п за одржаље Луетрије као уставне монархије. Вато пак. кад су га позвалн на немачки царевински сабор у ФранкФурт на М.. Палацкн одбн