Дело

ЈКДАН РЕЈАЛПСТИЧКП РОМАН лотусов који је цвет ваборава.“ Са урођеном својом стјшсношћу, она је без критике и про.мншл.ап.а прнмила св\ т\ суморну ФилозоФпју, одрекла се својих жеља п чежња. пала \ неку тиху резигнацију , покушала да умртви чулну стран\ своју. Али видели смо шта су осамнаест годниа учппнлп од тога новог живота „задовол.ног од}лечења.и Мага, како добро примећује доктор Кен, спада у оне „Душе које је природа уздигла високо, А јад оборио на земљуА II одиста, њој је природа дала оне кобне дарове које свему другом воде само не срећи: велнку осетљивост, развијену машту. У чежњи за неком нејасном, великом, вечитом срећом, она нпје дошла до релативне среће обичних људи. 1Кен отац то добро види н вели: „штета што пије од иросгиј* ?ра// — бојим се неће добро проћи...“ У томе од иростије грађе лежп објашњење целог карактера њеног. За обале Флосе , за свет назора Госпође Глег, за ирозаичне грађане Св. Ога. нпје девојка тако Фине душевне грађе — она ће вечито искакатп над својом средином, бити незадовољна са њом , н у жудњи за срећом, за идеалним животом, изгубиће духовну равнотежу п свршиће пропашћу. На једном месту .(у књизи 0 васиитонр Спенсер вели да је „...први услов да се успе у овом свету ш човек буде добра животињаУ Очевидно, Мага није доора .н< нвотиња, и, онако нежног душевног склопа, она мора да подлегне у немилосрдном рату свију противу сваког. Али и таква Мага, осетљива, често ћудл.ива, нагла , увек неспокојна. јавља се у целом роману доследна , доследна у свим своји.ч недоследностима. Тома је од Додсонових, оних пракгичннх , увек богатпх Додсонових, који сиромаштину у својој породици сматЈшју за грех. Он је тип практичног и трезвецог Цона Була који ј' својом вредноћом и издржљивошћу учврстио надмоћност Велике Британије у пет делова света. Памети је сасвим ооичне. наука тешко продире у његову главу, са латинским п логиком има муке, али захваљујућп свом „уЈ>ођеном Јтаспознавањ\ <■ свему што ће се окренути на његову корист илн ппсч\ . 1 11