Дело

94. Д к л о се са својим мужем и осморо деце. У очима Додсонових. најглавнија мана Магина јесте што је од Туливерових. Још од детињства има у њој нечега необичног: велика осетљивост, жива маптта, дух ..чудна мешавина и оштроумња и будалаштинеД особита приемљивоет за спољне утиске. Све евоје радње она је предузимала са страшћу и наглошћу; нај јача иотреба њене природе јесте да је воле, зато она хоће да је учена, отуда њена жеља за допадањем. II детету коме је природа дала тако нескладну душу, десила се неерећа да има немирну младост. Када су дошли црни дани ио породнцу, домаћи живот окренуо се на другу страну: нема више старог, тихог задовољног обилног живота, веселих Томиних долазака о распусту, игара крај старе Флосе, одлажења Томи у Кинг-Лорстон, веселпх Божића крај топле пећи и укусних нудинга! Настао је нов. мучан живот. Она је налазила у књигама сасвнм други свет: људе добре. нежне, који идилски воле једни друге, праву Аркадију. Сама њена природа, увек жедна љубави. њено јако развијено осећање, тражио је од живота много више но што је живот у стању да да. п но што смртнп има права да тражи. Мећутим како је био разлнчан овај свет: сви су преки према њој. отац механички ради као најамник Вакемов, свака ствар у воденицн изазива му помисао на Вакема, и он шкрппи зубима и стеже песннце, све његове мисли усредсредиле се једино на два предмета: исплатити дугове и осветптп се. и готово је заборавио на своју љубимицу; мајка без својпх кончаних чарпгава и чајника са сребрном дршком, заузета ситним домаћим бригама, вечито тугује, вечпто пребацује; Тома, одлучен пошто по то да продре. долази вечером гладан. прокисао, прозебао и натмурен. Борба за комад хлеба обузела све, угушила све радости, магла иритисла, н ни од куда топла зрака љубави. II код младе девојке развија се она кобна неравнотежа у духу, несагласност између нежнпх осећања п сурове стварности. Она се буни иротиву евоје судбе, тога тешког самотовања, те оскудице сваке радости, и када седне са књигом, њене сеочиокрену сунцу, и читање се заврпш сузама и јецањем. II у таквим тренуцима дошла јој је Имитација, књига у којој се налази не „црвена ружа божанске љубави, него бледи цвет