Дело

0 С Т АI! II М Е, IIДII! А\'а.ч ип1ег (Кезег 8оипе капи ег« #ећеп 1)аз 1сћ П1ећ! ћтгиорГегп еПеп \\-Ш, \\’епп 81е е.ч леии.чсћеп ? — ГНсћеп 8је ! 8сћП1ег. Гредећн по стази којом трње ниче. Погнут под теретом свакодненпа јада. Ведру као зору. чплу као птиче. Што те сретох сада ? ! ПГто ме гледа твоје враголасто око. Што облеће осмех усне рујне тако И прпча да срце сакрпва дубоко И небо п пако ? ! Ах, минунте давно премалећнп данп. И душу бп јади моглн да освоје, Да уморно срце још брижно не храни Успомене своје. И у њему јоште све што је остало Од светога огња, буде твоје краси. Да последњпм дахом, кГ» кандило мало. Плане па се згаси.