Дело

104 Д Е Д О зивом ..Хеие Рага1Јротепа‘\ У истој библиотеци изашла су и целокупна дела Шопенхауерова: то је издање најбоље и најкритичније а редигирао га је ученик Шопенхауеров. Е4. Опебећасћ.') Главне су тезе ФилосоФије Шопенхауерове ове. Свет није по себи онакав. какав нам се преставља. Таки каки нам се преставља он је само наша нрестава и ништа више, створ нашег иосматрачког субјекта и ништа више : по себи пак он је нешто више од наше нреставе, наша престава не исцрпљује ]»еалност. јер би иначе реалност била скроз п скроз ирестава, дакле скроз и скроз нешто субјективно и иривидно без икаквог дубљег унутрашњег језгра. Реалностп тада у ствари не би пи било. пошто престава мо/ке битп само престава нечега реалнога , сама пак за себе није пешто реално. Према томе свет по себи мора битн нешто сасма хетерогено од представе. Шопенхауер вели. да је Кантово разликовање ствари по себн (П1110’ аи б1ећ) од појаве (Егбсћеншпо-1 највеће дело у целој Псторијп философијс. да је то један дијамант у круни великог философн кенигзбершког. ( ’вет преставе (свет спољни) Кант је потпуно унео у субјект . те је на тај начин уништио апсолутни реалитнт спол.њег света: али је он у исто доба објавио и наше унутрашње искуство. нашу самосвест (субјекат, ја) за појаву. Ову другу тезу Кантову одбацује Шопенхауер. Ми не можемо сазнати какав је свет по себи номоћу спољнег искуства, али у нама самимау нашој унутрашњости открива нам се језгро света језгро стварикојеопа*жамо. Када сићемо и заронимо у нашу унутрашњост палазпмо себе као биће које хоће, ко је жели, чија се битност састоји у вољп. у вољи за животом. Тако долазимо унутрашњим нскуством до сазнања ствари по себи као воље. Али кало закључити да је језгро и снољних ствари које опажамо . да је језгро напшх престава спол.нег света тако1»е вол.а V Овде лежи кључ целе ФилосоФИЈе Шоненхауерове: ми престављачки субјекти данп смо себи, налазимо себе на два начина : у свету престава. у 1) У VI свесца овога издања налази се и хронолошки преглед живота и дела Шопенхауерових као и библиограФија целокупних издања дела љегових.