Дело

А 1'ТУ Т ШОIIКН X А V К1 > 105 спољнем свету чинимо својим телом објект међу објектима, алн и наше тело и сва тела ван нас само су наша престава. Док су преставе спољних тела дате само као нреставе наше, само као објекти, дотле је нрестава нашег тела везана непосредш за нашу унутрашњост, за нашу вољу. Док с\г промене спол>них објеката потиуно независне од наше вол.а, дотле су промене нашег тела у неносредној вези са натпом во.љом (а под вољом разуме Шопенхауер и свако кретање аФеката) дотле је свака акција нашег тела у исто доба и акција иаиге вол.е. Језгро преставе нашег тела чини дакле наша во.ља као с\бјектпвна страна његова. као подлога и носиоц његов; иошто нромене снољних тела показују у главном исте начине акције као што су и оне наигег тела, то закључујемо да ће п реална језгра њихова бити идентична са реалном језгром нашом. еа вољом. На исти нас закључак наводи и ова реФ.лексија. Множина објеката могућна је само у простору и времену. а нростор н време по Канту су само Форме посматрачког субјекта. Према томе свет по себи мора бити слободан од тих Форми, у њему не може бити говора о множини, према томе језгро спољних тела мора битп нумернчки идентично са реалним језгром мога сопственог тела и с тога што у домену ствари по себп не може бити говора о множини. Отвар п<> себи, воља, налази се цела и недељива у сваком објекту, сваки објект дакле израз је воље, објективација је во.ље. Как< су сви објекти као преставе, према главном иринципу везе престава, ставу разлога. повезанп један за други. то сталности н ненроменљивости ствари ио себи одговара у свету преставе материја. као нешто што чпнп сунстратум објеката. што је способно да по закону каузалитета (ставу разлога \ односу на промене) прими најразличније облике. Матерпја ј(непосредна објективација. видл.ивост (81с111багкеи) во.ље. II«'што се материјални објекти налазе на различним ступњевима развијености. то значи да се и во.ља у различним ступњевима маннФестира. V неорганском степу она је још слеп несвесан нагон (Огапо ) и маниФестира се у најпростнјим силама при])Оде. непробојности, тежи, еластицнтету. чврстоћи и т. д. бил.ном свету во.ља се иење на стуиањ иритабилитета. у жи-