Дело

д к л о 106 вотињском долази и до сензибилитета. ту она више није несвесна, ту је она себи упалила светиљку, ироисвела је интелект, који онажа свет као преставу. На свима ступњевима својим; објективира се воља као борба, као свађа. Воља се распада у множину вољних аката, који се управљају један против другог и биће се воље састоји у овоме самораспадању (беЉбкепилуетпо-). Што се воља на внптем ступњу објективнра све се випге обелодањује ова њена природа. У неорганској природи материја мора ненрестано да мења Форме. јер једна Форма тежи да другу потисне: у животињском свету. где свака животиња служи другој за храну, ова је борба најочигледнија : у човечанстом свету она достиже врхунац. У свима овим појавима маниФестира се воља као борба ; где год је борба ту има н воље, где год је воља ту мора бити и борбе. Борба је спољпа објективација воље, и док је вол.а као ствар по себи цела и недељива, дотле се њен корелатум у свету преставе, материја, по природи својој састоји у променљивости ФОрми својих, а одношење њено на вољу огледа се у међусобној борби ових Форама. Све се Форме материје дају свести на сталне типове, и ове типове идентиФикује Шопенхауер са Платоновим идејама. Свака се идеја маниФестира у множини индивидуа. Али множина је могућа само у простору и времену, као Формама субјектпвног индивидуалног интелекта : по себн множина индивидуа једне идеје не поетоји, та множина иостоји само у посматрачком субјекту као индивидууму. Зато п ниједна индивидуална ствар коју опажамо не преставља потпуно и верно одговарајућу идеју : али напг је субјект способан да опази и идеју у индивидуалној ствајш, само при томе стању опажања (Шопенхауер га назива „с1аз ге1пе Егкеппеп) индивидуални се субјект као пндивидуум губн, јер се губи однос ствари на иростор и време, који ностоје само као Форме опажања индивидуалног субјекта. При таком чистом посмат))ан.у свака нам се ствар нреставл>а као леиа, јер при таком посматрању ишчезава потпуно из напге свести свака тежња, свака вол.а, која чини биће наше индивидуа.гности. Али овако посматрање само је моментано, нага је живот иначе посве индивидуално субјективан, скроз п скроз во-