Дело

А РТУI ’ ЛГОПГСНХАУ ЕI * 1()7 л.ом испуњен. Нол>а чнпи основ, битносг нашег 'лсивота. мп смо у оитности својој воља ва живот п само вол.а за жи вот. Лтивот је тежња за срећом, јер вол.а хоће да се задовољн. Пз ове унутрашње природе во.ље, тежње за задовол>ен>ем, (ВећлеЛј^ипо') произлази несрећа живота. Воља или тежи за ка квим одређеним објектом (који је дат у облику иреставе као мотив њен) : онда је она све док се не задовол.п т. ј. док до жељеног објекта не доспе, чиста потреба, чиста иужда п маниФестира се у нашој свести као бол; доспе ли пак до жељеног објекта, бол престаје, воља је задовољена али само за тренутак, јер се је сва тежња њена састојала у тражењу п])псутности објекта, зато је и свако осећање задовољства моментано и није ништа друго до тренутно осуство бола : како пак воља никако не престаје (јер је она биће) то она одмах тежп за другим објектима, маниФестира се дакле опет као бол. у већем или мањем стеиену. Не тежп ли пак воља нн за каквим одређеним објектом, одмах оеећамо досаду ( Нап^е^уеИе). нразно мучење (С)иа1) дакле опет бол (само бол друге врсте . II тако је воља по природи својој осуђена на немогућност да себе трајно задовољи, а како је она суштина нашег живота, то је и наш живот скроз и скроз јадан и несрећан, тако да је боље ослободити га се него налазити се у мукама његовим („Ваз ћПсћ^зет 181: Лет 8ејп \ ог21шећеи“). Ето то је есенција славног учења Шопенхауеровог о ништавилу нашег живота, то је ето његов песимизам. Али како је и да ли је могуће ослободити се овога нашег живота? V самој природи воље лежи и могућност спасења њеног од бола. Воља осн.ч оне своје нозигивне стране хоћења живота, хоћења среће. хоћења задовољења и задовољства има и другу своју негативну страну : она ону своју позитивну страну може и негирати, може и уништити, воља може и не хтети своје задовољење, може, увидевши немогућност своје позитивне тежње за задовољењем, напустити ову своју тежњу, наспустити своје хоћење живота, негнрати живот. Воља је оно што хтети алп што и не хтети може, према томе воља мора имати две стране, два облика, у којима се маннФестира : оно што ми зовемо вољом за живот, оно што смо до сада нашли као