Дело

д к л о језгро онога нашег света нреставе, што смо нашли као ствар по себи, није нешто вечито и апсолутно. то ]е само један об.гпк праве ствари по себи, која се сада маниФестира као воља за живот и тиме ставља овај наш свет преставе. Према томе воља за живот само је једна Форма маниФестације ствари по сеои, али није ансолутно узев ствар по себи, јер је ова неуништлшва. Ствар по себи или се маниФестира као позптивна тежња за срећом. за животом, или негира ову евојју тежњу. Ми познајемо ствар ио себи само у оној првој пози. тивној јој страни — јер је та Форма њена есенција нашег света и живота. Она друга негативна страна за нас је нншта. пошто је за нас реалитет идентичан са вољом за живот. Алн она није и не мора бити и по себи апсолутно нпшта. Шта више за ову негативну страну воље. која је негативна само у односу на ону нашу позитивну страну. може овај наш свет бити једно ништа. Чим човек доспе до познања унутрашње природе своје воље за живот, чим увиди како је илузорно свако тражење среће, он се окреће иротиву саме воље за живот, он њу саму негира —- и то је једини случај где човек бива апеолутно слободан. док су све остале радње његове, пошто сиадају у свет преставе, (а свет је преставе својим главним нринципом. ставом разлога. строго осуђен на нужност), нотпуно детерминиране. Баш зато што је човек воља за живот у есенцији својој а воља заживот само једна Форме апсолутне воље, баш зато он је способан да негира своју тежњу за живот, те да се на тај начин ослободи самога живота. То негирање не бива самоубиством Гјер ово уништава само поједину индивидуу , али не и саму вољу за животом у њему), већ поступним убијањем воље за живот — аскетизмом. То је ето ФилосоФија Шопенхауерова у главним нотезима њеним. Сад ћемо сваку од наведених теза специјално разрадити и допунити. Ми ћемо се при овоме специјалном излагању ФилосоФије Шопенхауерове држати у главном главног дела његовог, имајући у виду, да су сва остала дела његова само допуне и објашњења главног дела.1) ’) Коме пуде први одељак нашег излагања, одељак о свету нресгаве као таковом, неразумљнв. може га прескочити, па нрећи на другн одељак. о свету воље, гдс