Дело

АГТУ1* ШОПКНХЛУКГ 109 ('вет је моја преетава“ -—- овај став чини ноаазну тачке ФилосоФије Шопенхауерове. ЈПопенхауер вели, дл та теза мора бити и да би требала да буде нолазна тачке сваке истиннге ФилосоФије, шта више сваке ФплосоФИЈе, која хоће да је поштена. Разумети смисао овога става значи у правом смпслу од неФилосоФа постати философ, зато ћемо се ми и зад]>жати мало подуже на њему. Наивни човек мисли, да свет онаки каквог га он опажа постоји и по себи, он мислп. да још светлост сјаји и кад се око његово затвори. да се још звук разлеже и кад нема уха које би га слушало, да је сто и онда тврд кад га никаква рука не пииа н т. д. Тешко је обпчиом наивном човеку довести до евидентности ону Фундаменталнх ФилосоФСку истину, јер је зато, бар у први мах, потребна извесна дубина мисли. Да иокушамо иостепеио довести га до сватања њеног. Прво и прво и сваком наивном човеку а међу таке спада осим широке необразоване масе и велика већина научно образованих) јасно је, да за свет он зна само нз евога опажања, да не би никад за светлост знао да је нпје вндео. за звук да га није слушао, за мирис да га није мирисао и т. д. Дакле првобитно свет је дат (познат) само као садржај опажања, само као садржај свести. као опажени објекат. То ће сваки морати признати • овде сад иастаје питање: може ли се звук простирати (звучати) и да га нико не чује. може ли светлост светлити и да је нико не види, вода топла бити и кад нема замочене руке у њој и т. д.У I реба само дуол.е промислити, па ће се на мах увидети. да светлост може само некоме светлити, звук само од некога чувен бити и т. д., да су свн тп садржаји свести (јер они су нам првобитно само као таковп познати) само садржаји свести и ништа више и да ван свестп као такови постојати не могу. То је ето тврђење идеалистичке ФилосоФије на супрот наивном реалистичком становишту у коме се налазе сви обични људи. 1 о гледиште чнни н полазну тачку ЈПоиенхауерове ФилосоФиЈе. 1Гу ово ошите глеће бити у главном ионовљено оно што је неонходно потребно знатц о свету нреставе да би се разумела Естетика и Етика Шоиенхауерова, а особито ова носледња која чини центар Философије Шопенхауерове (па, разуме се, и нашег излагаља). За разумевање њено неопходно је потребно читатц и схватити други одел.ак, одел.ак о свету вол.е.